Учесталост појаве града може да буде ограничавајући фактор за воћарску производњу, али и не мора – зна се да је постављање противграднихмрежа једини сигуран начин заштите од града.
Морамо користити најсавременија достигнућа струке и науке – подизати противградне мреже, уводити системе за наводњавање и антифрост системе као обавезне мере у већини региона Србије. Иако је цена висока, исплати се већ након једне критичне године.
Савремена интензивна производња воћа у великој мери зависи од услова средине. Уколико они нису одговарајући, чак и најбоља сорта уз примену свих агротехничких и помотечничких мера неће дати добре резултате. Узимајући ово у обзир, као и чињеницу да су воћке вишегодишње биљке, веома је важно умањити било какве ризике утицаја спољне средине.
Природни услови – клима, земљиште и положај – у појединим рејонима у Србији изузетно су повољни за гајење воћа. Лимитирајући фактори за постизање високог приноса воћа и квалитета плодова у агроеколошким условима Србије су следећи: ниске зимске температуре, касни пролећни мразеви, град, нагла промена температура у зимском периоду, високе летње температуре, релативна влажност ваздуха, недостатак падавина, олујни ветрови.
Олуја прође, последице остају
У последњих десет година забележене су велике штете од града. Још нам је у сећању олујно и градоносно пролеће 2010. године, које је опустошило наше воћњаке. У свим деловима Србије у мају и јуну те године град праћен олујним ветром нанео је огромне штете, чак и на појединим локалитетима где се појава града не памти последњих 30 година. Само у сланкаменачком атару он је уништио род у засадима јабуке и брескве на више од 800 хектара. И у 2017. години забележене су велике штете од града, али и од снега који је оштетио малињаке у западној Србији.
Учесталост појаве града може да буде ограничавајући фактор за воћарску производњу. Штете од њега нису само директне и не односе се само на уништење рода, него и индиректно утичу на смањење приноса следеће и наредних година због уништења и оштећења листова и грана, због повреде коре…
Град директно оштећује гране, младаре, листове и плодове. Али, због оштећења листова и грана долази до слабијег формирања родних пупољака за следећу годину, што индиректно утиче на смањење родности. Поред тога, повреде на кори могу представљати места за продор проузроковача гљивичних и бактеријских обољења. Повреде од града су посебно опасне код коштичавих воћних врста, где гране споро и непотпуно зарастају, те долази до појаве смолоточине и до преношења некрозе на само дрво.
На питање да ли је могућа заштита од ове пошасти, постоји поуздан одговор: једини сигуран начин заштите од града је постављање противградних мрежа. На тржишту се могу наћи мреже различитог квалитета, а квалитетна може трајати и до 25 година.
Има лека и за ожеготине
Посебан негативан ефекат у току вегетације имају високе температуре и висок интензитет сунчевог зрачења. Код јабуке, тамо где нема противградних мрежа, плодови могу бити оштећени од ожеготина и више од 20 одсто. То је велика штета за произвођаче јер такви плодови могу ићи само у прераду. Сунце може проузроковати ожеготине на плодовима и листовима, али и на кори дебла и грана. Поред противградних мрежа, ова појава се може умањити и избором сорти. Сорта крушке “конферанс”, на пример, осетљивија је од сорте “aбате фетел”. Ради смањења појаве ожеготина, пожељан правац редова у засаду је север-југ.
Прве значајније ожеготине запажене су 2008. години код сорте крушке “вилијамовка”, док код крушке “санта марија”, “боскова бочица”, “киферов сејанац” и “пакамс тријумф “ таквих ожеготина није било. Велике штете су настале и у засадима малине и другог јагодастог воћа због осетљивости плодова ових воћних врста на високе температуре. Плодови са ожеготинама погодни су једино за индустријску прераду и умањују рентабилност производње.
Због високих температура у 2017. години, ожеготине су биле евидентиране код свих воћних врста, али су се посебно манифестовале у засадима малине сорти “полка” и “полана” у Војводини где је дошло до појаве ожеготина и на листовима и изданцима, али и до сушења цвасти и плодова. Значајна појава ожеготина примећена је и у засадима шљиве, на листовима и гранама, а плодови су остали доста ситни. Негативан утицај насталих оштећења на листовима и гранама одражава се на формирање пупољака, те услед тога на смањену родност у наредној години. Још једном се показало да у екстремним годинама највише настрадају воћне врсте и сорте које нису посађене у одговарајућим агроеколошким условима.
др Зоран Кесеровић
Оквир:
Исплатива улагања
Узимајући у обзир климатске промене, у савременом воћарству треба бирати воћне врсте и сорте које дају најбоље резултате у одговарајућим агроеколошким условима. То ипак није довољно. Морамо користити најсавременија достигнућа струке и науке – подизати противградне мреже, уводити системе за наводњавање и антифрост системе као обавезне мере у већини региона Србије. Иако је цена висока, исплати се већ након једне критичне године. Уз одговарајуће субвенције државе и локалне самоуправе, произвођачи се много лакше опредељују за ова дугорочно испалатива улагања.
