GRAŠKU ŠEĆERCU NE SMETAJU MRAZEVI
Grašak šećerac spada u vrstu povrća koja se najranije seje, već početkom marta, jer ova biljka dobro podnosi kratkotrajne prolećne mrazeve i tada ima najviše vlage u zemlji. Ujedno je i prvo povrće koja se bere. Šećerac još zovu i grašak mahunar, jer se jede cela mahuna. Ime je kod nas dobio zbog slatkastog i osvežavajućeg ukusa, koji prija posle zimske hrane.
Klija već na dva Celzijusa
– Šećerac se sporadično seje kod nas i u vrlo maloj količini. Skoro je zaboravljen kao povrće koje je pravo osveženje na prolećnom jelovniku, jer se jede kada je zrno u začetku. Nema ga u velikim količinama, tako da ga jedu samo oni koji ga sami poseju, a tržišni viškovi su ispod nivoa statističke greške – kaže Marija Ivanović, stručni savetnik za poljoprivredu iz Kragujevca.
Nekada je bio obavezan na jelovniku, ali je gajenje skoro zaboravljeno, uprkos tome što se kod šećerca ne baca mahuna, a proizvodnja nije komplikovana.
– Lakše ga je gajiti nego običan grašak. Jedina razlika je što raste u visinu. Sejem ga na otvorenom početkom marta, čim se vreme malo stabilizuje, a zemlja otopli. Ne voli vrućinu, jer tada mahune postanu žilave. Ko ne želi da pravi oslonac, može da ga seje na većem razmaku – navodi za „Dobro jutro“ Svetlana Jovanović iz okoline Topole.
Najniža temperatura na kojoj će grašak šećerac početi da klija je samo 2 stepena, a najviša 25. Izdržaće i 0 stepeni, te zbog te svoje osobine može se sejati i u jesen u područjima sa blagim zimama. Ne bi ga trebalo sejati na senovitim mestima, jer tada može da polegne i manje rodi.
Dva okopavanja i mnogo vlage
Na manjim površinama setva može da se obavi u jednom danu, a na većim, ona može biti sukcesivna, kako bi berba svežih mahuna što duže trajala. Od setve do prve mahune prođe od 45 do 60 dana, u zavisnosti od vremenskih uslova. Ova vrsta graška je prinosna. Ako se zakasni sa berbom, šećerac će nastaviti da obrazuje zrna i može da se konzumira kao običan grašak, ali tada gubi svoj karakterističan slatkasti ukus.
Ovaj grašak nema veliku masu, pa oslonac ne mora biti previše čvrst. Zahteva mnogo vlage, te je redovno zalivanje neophodno. Zemlja za setvu mora biti dobro pripremljena, ali ne mora biti bogata mineralnim materijama, koje se mogu dodavati naknadnim đubrenjem kompostom i supstratima. Zbog kratke vegetacije, borba sa korovima je lakša, jer je potrebno jedno do dva okopavanja. Tada ujedno treba zagrnuti kućice, kako bi biljka imala veću stabilnost i zadržala što više vlage.
Grašak šećerac, kao i zrnaš seje se u redove na dubinu od 5 centimetara. Rastojanje između redova je oko 20 centimetara, a između zrna oko 5. Preporučuje se i dvoredna setva sa razmakom od 35 centimetara.
Valja ga posejati najkasnije do polovine aprila, jer ne podnosi visoke temperature zbog kojih mu otpadaju cvetovi i mahune se ne zameću. Drugi povoljan termin za setvu je polovina oktobra, kako bi biljka klijala i razvila nekoliko listova pre zime.
– Šećerac sejem u zemlji u kojoj je zaoran stajnjak i nema potrebe da se dodaje bilo kakvo veštačko đubrivo. Može da se seje na istoj parceli za običnim graškom, zrnašem. Zimska vlaga mu je uglavnom dovoljna, ukoliko se kućice dobro zagrnu, a i u proleće ima dosta kiša. Zaista ga retko navodnjavam. Kao i ostalo povrće, u vreme kišnih perioda napada ga plamenjača, ali to se rešava uz pomoć fungicida. Zato je dobro da ima oslonac, jer je tada provetravanje biljaka bolje, a mogućnost da se bolest pojavi je manja – dodaje Svetlana Jovanović.
Ona u svojoj bašti gaji dve vrste šećerca, koji su i ukras zbog lepih cvetova. Naime, sorta vodički šećerac ima sitne bele cvetove, dok engleski ljubimac daje obilje ljubičastih. Kombinacija ove dve boje za nju su ukras, od koga kasnije bere ukusne i zdrave mahune.
Sveža mahuna puna vitamina
U ishrani se koristi mlada mahuna, dok još zrno nije naliveno, čija je veličina poput pšenice. Obično je to dva meseca od stavljanja zrna u zemlju. Može da se jede sirov ili blago skuvan, kao varivo. Slatki ukus potiče od visokog procenta ugljenih hidrata, sadrži i belačevine, vitamine B,C i E i malo masti. Posle blanširanja može da se čuva i u zamrzivaču, ali mlade mahune posle branja nije preporučljivo čuvati duže od dan – dva.
Piše: Biljana Nenković
