Једна фирма у Србији, мала бројем, а срцем велика створила је услове за рад женама са инвалидитетом, самохраним мајкама и онима које никада нису биле запослене, а желеле су да зараде своју прву плату. „Раданска ружа“ са седиштем у Лебану, током целе године под својим окриљем, у њиховој другој кући, запошљава 25 жена, док их у сезони буде и 50. И све су задовољне, срећне кад знају да су допринеле кућном буџету, да су се дружиле и урадиле нешто корисно. Њихов ајвар, џемови и пекмези продају се, не само у Србији, већ и у иностранству. О успеху, жељама и оствареним плановима за Добро јутро причао је сестрић власника фирме.
– „Раданска ружа“ је кренула као пројекат, за који најискреније, нисмо мислили да ће прерасти у овако нешто велико. Пројекат су покренули моја мајка и ујак. То је социјално предузеће са Југа Србије које се бави ручном израдом ајвара, џемова и зимнице. Сама фирма настала је кроз удружење жена „Ружа“ које се бавило разним занатима. У почетку било је свега пет жена, а од када је основана фирма има их 25 током целе сезоне, док их је у сезони и педесет – прича представник „Раданске руже“, наглашавајући да ову, сада већ, успешну фирму чине само жене.
– „Раданска ружа“ упошљава жене са инвалидитетом, самохране мајке и жене које никада нису имале прилике да се негде запосле те су овде зарадиле своје прве плате. Што се тиче жена са инвалидитетом ту су жене са лакшим инвалидитетима. Оне се све лепо друже, не постоји норма и радимо и тако што се понашамо као да је то њихова друга кућа. Ту им је пружена шанса да се социјализују, да се осећају кориснима, да покажу шта могу све да раде – задовољан је одзивом жена и њиховом жељом да раде.
– Радно време је осам сати, радимо у две смене, по потреби и трећу. Оне раде читав процес од садње паприке, бербе, преко печења и прављења ајвара. Ајвар се прави по старим рецептурама, наслеђеним од наших предака. Поред ајвара производимо и пекмез који се прави тако што се прво испеку шљиве у рерни са врло мало шећера, онда се самељу и укувају. Сво воће и поврће је са подручја Радан планине, а осим са својих њива, плодове узимамо од коопераната – планинско воће и поврће, по речима овог младића, подразумева здраву производњу са здраве и нетретиране земље.
– Производња је апсолутно здрава. Поред конвенционалне производње имамо органску производњу која се извози за Швајцарску. Тренутно имамо у продаји ајвар, зелени ајвар са вргањима, пекмез и џем од шипурка. Наше жене када виде шта су урадиле су презадовољне и срећне јер знају да је њихов рад цењен и у Србији и ван ње – закључио је.
Текст и фото: Зорица Драгојевић
