Насловна ТЕМЕ ВОЋЕ РЕГУЛИСАЊЕ РОДНОСТИ ЈАБУКЕ: Рађа знање, а не имање

РЕГУЛИСАЊЕ РОДНОСТИ ЈАБУКЕ: Рађа знање, а не имање

136

Пише: Проф. др Зоран Кесеровић

Савремена наука омогућава воћарима да имају високе и редовне приносе плодова доброг квалитета у засадима јабука. То се постиже једино комбинованом применом агротехничких и помотехничких мера којима се регулише родност: зрелом и зеленом резидбом, проређивањем цветова и плодића, подсецањем корена, пробирном бербом, наводњавањем и ђубрењем. Редовно извођење ових операција посебан значај има у интензивним засадима у густом склопу и код сорти које имају склоност ка алтернативном рађању, као што су златни делишес, фуџи, елстар, бребурн, глостер и друге.

Дешава се да појединачна стабла или цели воћни засади не рађају, слабо рађају, или алтернативно. Узроци неродности воћака су различити: неповољни природни услови, неповољан избор сорти, неподесан избор сорти опрашивача, предубока садња, претерана бујност итд.

Грешке које се (не) могу отклонити

У случају погрешног избора положаја, недостаци се тешко отклањају. У случају погрешног избора опрашивача, проблем се решава прекалемљивањем одређеног броја стабала подесним сортама опрашивачима. Предубоко посађене воћке слабо рађају, поготово ако су тешка земљишта. У том случају треба око сваке воћкице откопати земљу у виду левка или чиније све до кореновог врата. Честа је појава неродности воћака због превелике бујности. Овако бујне воћке могу рађати ако им се се смањи бујност. То се може постићи прстеновањем дебла или рамених грана, парањем коре дебла или савијањем грана.

У савременим интензивним засадима јабуке биолошка контрола родности мора да буде основни предуслов за сортну резидбу јабуке. Велико варирање потенцијалне родности код неких сорти показује да поједини произвођачи јабуке још увек праве велике грешке у примени агро- и помотехничких мера. За дефинисање резидбе воћака у роду мора се познавати сорта, старост воћака, карактеристике раста и рађања, количина и стање родних пупољака, реализација родног потенцијала у датим агроеколошким условима, вегетативни пораст, општи изглед воћки, услови агротехнике итд. Без познавања ових фактора тешко је урадити савремену резидбу јабука. Воћке се режу по одређеном шаблону, свака сорта исто, што у последње време доводи до смањења приноса у појединим засадима и до алтернативног рађања неких сорти.

Биолошка контрола родности треба да буде основни предуслов, не само за одређивање интензитета резидбе, већ и за планирање приноса. У развијеним воћарским земљама асоцијације произвођача помно прате стање воћарске производње у својој земљи, а такође и у земљама у окружењу и на тај начин планирају структуру производње по воћним врстама, као и структуру сортимента у оквиру воћне врсте.

Регулисање родности јабуке се врши зрелом и зеленом резидбом, подсецањем жила, проређивањем цветова и заметнутих плодића итд.

Један од најважнијих мера за регулисање родности у савременим засадима јабука је зимска резидба. Међутим, резидбом се не може у потпуности регулисати родност већ, да би се добио квалитет и отклонила алтернативна родност, мора се прибећи проређивању цветова и тек заметнутих плодића.

Проређивање цветова и плодића

Сорте јабуке као што су златни и црвени делишес, гала, фуџи и др. карактеришу се веома обилним цветањем, које за резултат има високо заметање плодова. Превелик број плодова на стаблу одражава се на лош квалитет и слабије формирање родних пупољка за наредну годину, тј. појаву алтернативне родности. Ефикасан метод за контролу родности воћака и побољшање квалитета плодова је проређивање цветова или младих плодова. Хемијским проређивањем побољшава се крупноћа, обојеност, хемијски састав плодова, осигуравају се редовни приноси, олакшава заштита и берба.

Опадање плодова јабуке пре достизања оптималног момента зрелости мање је изражено код проређених стабала у односу на непроређена. На великим површинама, у плантажним засадима, ручно проређивање се због економичности примењује само као допуна и корекција хемијском проређивању. У развијеним воћарским земљама, где производња воћа прати смернице интегралног концепта, примењују се два или три проређивања биорегулаторима, уз обавезну ручну корекцију како би се постигли задати циљеви у погледу крупноће и квалитета плодова.

Проређивање цветова јабуке има низ позитивних ефеката на редовну родност и квалитет плодова, а једна од предности раног проређивања је могућност да се третман понови биорегулаторима у каснијим фазама развоја младих плодова. За проређивање цветова користе се различити препарати, а најчешће на бази амонијум-тиосулфата (АТС). АТС је нашао примену у проређивању цветова, јер се сматра безбедним за кориснике, околину и потрошаче. Проређивањем цветова применом 1 до 2% АТС успешно се може регулисати оптерећеност стабала јабуке родом и у годинама пре ступања на пуну родност.

Моносортни засад као предуслов

За проређивање плодова у интегралној производњи јабуке дозвољена је употреба препарата на бази нафталенацетамида (НАД), α-нафтилсирћетне киселине (НАА) и 6-бензиладенина (БА). НАА је ефикасна у распону концентрације од 5 до 20 ппм. Примењује се у фази када пречник централних плодића износи у просеку 6 до 12 мм. НАД је амид нафтилсирћетне киселине, сличне дирадантске активности, али нешто блажи. Примењује се најкасније седам дана након пуног цветања. Бензиладенин спада у групу синтетичких цитокинина. Главни ефекат примене БА је опадање младих плодића. Поред тога, БА доводи до повећања просечне масе плода у време бербе, издуживања плода, бољег формирања родних пупољака за наредну годину. БА се примењује у периоду када је просечан пречник примарног плода између 7 и 12 мм (14 до 21 дан након пуног цветања), у распону концентрације најчешће од 50 до 100 ппм.

Предуслов за успешно хемијско проређивање плодова је да је засад моносортни. На ефикасност биорегулатора који се примењују у хемијском проређивању плодова јабуке утичу многи фактори као што су: сорта, избор подлоге, старост и бујност стабала, величина и здравствено стање лисне површине, осветљеност делова стабла, опрашивање и заметање плодова, временске прилике у моменту и након третирања, количина воде, оквашивач и остале агротехничке мере које се примењују у засаду. Неопходно је познавати деловање ових фактора како би се одредила доза препарата, што прецизније предвидели резултати примене и отклонио ризик од могућих грешака.

Количина воде за хемијско проређивање плодова у засаду јабуке дозира се према запремини крошње (старост и бујност стабала).

Уколико хемијско проређивање није успело у целости, треба извршити ручну корекцију. У сорти јабуке са средње крупним плодовима се на родној гранчици остављају по два плода, а код сорти с крупнијим плодовима по један плод. У јабуке се плодови ручно проређују после јунског опадања плодова. Прво се уклањају заражени, деформисани, механички повређени, а затим ситни на кратким гранчицама и плодови у сенци. Ручно проређивање није уобичајено, али ако ће се добити преко 90% плодова прве класе, онда је то економски оправдано.