Када је почео да се бави узгојем лаванде на једнохектарској парцели код Буковца, Новосађанин Бранко Швоња (28) није могао да замисли колика ће атракција бити та његова њива, како љубитељима фотографије, тако и медијима. Све то скупа, заједно с потражњом за сировином и контактима са иностранством, допринело је развитку његовог бизниза, те је од ове године узео још 11 хектара у аренду – један додатни код Буковца и десет на уласку у Руменку, за шта је наручио 105.000 садница из Европске уније, односно Румуније и Хрватске. А недавно је основао и фирму „Naturalgarden d.o.o“.
– За прву њиву набављао сам саднице у Србији, а сада сам све увезао из Европске уније јер добијам сертификат да је све органског порекла, која је сорта, како је све третирано и пасош – објашњава Бранко Швоња, додајући да сву ту документацију не добија за саднице које купи у нашој земљи. – Овде може само да се добије потврда да је реч о биљци лаванде и да је она здравствено исправна. Такође, од ЕУ добијам и осигурање да ми, уколико ми се не прими више од четири одсто садница, набављач све надокнађује.
Још једнан недостатак наше државе по питању узгоја лаванде је тај да узгајивачи не могу да конкуришу за субвенције за набавку садница, због чега је нашем саговорнику изузетно криво.
– Боли ме што нема субвенција за саднице, а изашле су субвенције за кошнице и на слици за тај конкурс стоје сунцокрет и лаванда. Форсирају слике лаванде за производњу меда, а не рачунају да би и њу неко гајио. Ипак, сад ћу први пут конкурисати за субвенције за машине, од којих ми је најбитнији култиватор, како бих између редова сузбијао коров и тако одржавао њиве. Моји производи су органски и не смем да користим хемију. Такође, и берач лаванде ми је битан, мада је скуп, али се дугорочно исплати, више него да улажем у људе, ипак је и поузданији – прича Бранко, надајући се да ће добити новац за машинерију.
Сађење лаванде одвија се крајем маја и по процени овог младог узгајивача, требаће му четири дана да посади свих 105.000 садница и то уз помоћ позајмљене машине која се користи за сејање паприке и парадајза. А онда преостаје да се сачека средина јула и сви временски (не)услови у међувремену, како би се кренуло с косидбом и оквирним прерачунавањем да ли ће се ризик ширења исплатити.
– Ако буде доста кише, онда ћемо бити у проблему и приход ће нам бити мањи. Кад има мање сунца, цвет не буде модроплаве боје, самим тим има и мање уља у себи, па не може ни да се користи као цвет прве класе – каже Швоња.
Знакови поред пута одвели га до лаванде
Љубав према лаванди као да је генетски пренета, будући да Бранко Швоња преко мајке вуче корене из Далмације која је препознатљива по узгоју лаванде и смиља. Истражујући о том лековитом биљу, одлучио је њиме да се и бави, али у складу с нашом континенталном климом. Завршио је Економски факултет, а онда стечено знање спојио с љубављу према природи.
– Фрушка гора је нешто највредније у нашем граду, осим Дунава. То национално благо нам је на десет минута и од малена сам тамо одлазио, возио бицикл и трчао. Такав сам рођен, нисам бирао. Онда сам повезао посао с природом и тако почео да радим са лековитим биљем. Не знам како сам дошао до лаванде, али сам пратио знакове поред пута – присећа се млади узгајивач.
Примарни Бранков производ је супернатурал мед, односно додатак исхрани у виду мешавине лековитог биља и меда. Осим тога, од лаванде прави и уља, врећице, свеће и чајеве, што је све у процесу израде, као и сајт његове фирме, на којој ће све бити пласирано уз препознатљиви лого и дизајн.
– Плаћам услужну производњу људима који производе по стандардима и тргују даље, а ја им дам сировину и рецептуру – наводи наш саговорник. – Не могу да контактирам и договарам посао са неком фирмом ако немам већ готов производ. Ипак, успевао сам да имам доста потражње од иностраних фирми, зато сам се и одлучио на овај корак да се проширим. Да ли је то био паметан потез, видећемо након неколико сезона.
Бављење лавандом има велики потенцијал, судећи по проценама Бранка Швоње. Како каже, познаје доста младих људи који су такође заинтересовани њоме да се баве.
– Имам доста вршњака који би желели да узгајају лаванду, али то није тек тако могуће кад немамо подршку државе – указује Новосађанин, пионир међу узгајивачима. – Доста се распитују за искуства и контакте, а желимо и да направимо неку кооперацију, да се удружимо, како бисмо стекли више знања. Радује ме што су млади заинтересовани, ово је нова генерација која може да допринесе да Србија буде препозната на тржишту по лаванди. Имамо потенцијал и било би ми драго када би то неко препознао.
Л. Р.
Добро јутро број 579 – Јул 2020.
