Prema navodima stručnjaka, period od berbe do završetka vegetacije veoma je bitan i mora mu se posvetiti pažnja da bi se dobili kvalitetni i zdravi plodovi i sledeće godine. Jedan od prvih poslova je letnja rezidba.
Kada je u pitanju trešnja u rodu, letnja rezidba se svodi na prekraćivanje i podmlađivanje mladara i prekraćivanje grana. Ova mera više utiče na smanjenje bujnosti stabala u odnosu na zimsku rezidbu, a efekti su više izraženi ukoliko se izvede ranije. U našim uslovima primenjuje se posle berbe, krajem juna ili početkom jula.
Letnjom rezidbom trešnje poboljšava se osvetljenost krune, smanjuje potrošnja vode i poboljšava diferenciranje cvetnih pupoljaka. U godini posle izvođenja dobija se veća krupnoća i bolji kvalitet plodova. Prema navodima stručnjaka, kao negativan efekat ove mere može se javiti povećana osetljivost cvetnih pupoljaka na zimske mrazeve, posebno u slučaju njenog kasnog izvođenja.
Kao mera za smanjenje bujnosti trešnje primenjuje se i rezidba korena. Pojedini stručnjaci su utvrdili da je rezidba korena primenjena u proleće (u vreme cvetanja) ili u jesen (neposredno posle opadanja lišća) uticala na znatno smanjnje bujnosti trešnje (do 65 odsto). Takođe, neka ispitivanja su pokazala uticaj rezidbe korena sa jedne strane reda na smanjenje bujnosti stabala višnje. Ova rezidba je bila izvedena pomoću specijalnog zakrivljenog noža montiranog na traktor na 30 do 35 centimetara udaljenosti od stabala i na dubini od 75 centimetara.
U toku jula, odnosno posle berbe plodova, orezuje se i višnja. Pored toga što se u ovom periodu najlakše izvodi, jer je drvo tada mekše, letnja rezidba ima i druge prednosti. Njome se uklanja izrođeno drvo i bujni mladari koji nisu od značaja za rod u narednoj godini, a time i suvišna lisna masa, čime se znatno smanjuje transpiracija. Proređivanjem krune poboljšava se njena osvetljenost, što doprinosi boljem diferenciranju cvetnih pupoljaka za rod u narednoj godini. Preseci nastali letnjom rezidbom brzo zarastaju, tako da ne dolazi do pojave smolotočine i sprečava se prodor štetnih mikroorganizama koji izazivaju razaranje drveta.
Od sredine jula do sredine avgusta, po pravilu, kajsija se po treći put orezuje. Prilikom toga odstranjuju se osušene i polomljene grane, bez obzira na njihovu starost i uzroke oštećenja. Da bi se povećala osvetljenost, smanjila transpiraciona površina i znatno povećala fiziološka aktivnost ostalih grana i listova, neophodno je ukloniti i zasenjene i izrođene grane koje zagušuju krunu. Pokazalo se da rane, odnosno preseci nastali tokom ove rezidbe do kraja vegetacije dobro zarastaju, jer je kambijalna aktivnost u tom periodu (jul-avgust) vrlo intenzivna, pa je mogućnost infekcije prouzrokovačima bolesti znatno smanjena.
S. Malinović
Dobro jutro broj 543 – Jul 2017.
