Рукола је једногодишња или двогодишња зељаста биљка, која се сеје од фебруара до октобра, па може да се бере и користи у исхрани целе године. Отпорна је на мразеве, болести и штеточине и има врло скромне захтеве, поготову за топлотом. За бербу пристиже брзо, и већ за 30 до 40 дана од сетве први листови могу да се беру.
Пише: Биљана Ненковић
Рукола се гаји због лишћа оштрог и пикантног укуса, али је пре свега богата витаминима, иако је многи користе тек као додатак салатама или као декорацију јела. На скраћеној стабљици развија розету лишћа. Најбоље успева на лаким песковитим и средње тешким земљиштима неутралне реакције, мада се успешно гаји и на алкалним, али добро дренираним подлогама. Воли влагу и успева на добро осунчаним теренима, али јој не смета ни полусенка, која је чак и пожељна у време летњих жега, да нежни листови не би попримили увели изглед.
Сетва креће у рано пролеће
Обрада земљишта за руколу слична је као и за остало зелено лиснато поврће. Основна обрада изводи се на дубини од 20 центиметара и производи се директном сетвом. Занимљиво је да је веома ситно, те тако хиљаду семенки тежи тек 1,5 грама. Што се ђубрења тиче, Љиљана Вуксановић, саветодавац за повртарство из Крагујевца, каже да је по хектару потребно од 100 до 120 килограма калијума, а фосфора и азота по 60 до 80 килограма.
– Сетва руколе креће у рано пролеће, у марту или чак крајем фебруара, ако дозвољава време. Може се сејати до октобра сукцесивно, како би берба била континуирана током целе године, па и преко зиме. Сеје се у размаку редова од 15 до 30 центиметара, а у реду од 5 до 10 цм. За један хектар је потребно од 1,5 до два килограма семена. Прва берба стиже за месец и по дана након сетве. Код нас је производња на отвореном врло ретка, док се у пластеничкој производњи одгајивачи појављују спорадично. Још увек нема масовније производње, упркос доброј цени – наводи Љиљана Вуксановић.
