Најстарија башта формирана у складу с принципима пејзажне архитектуре у Крагујевцу, а можда и у целој Србији потиче још из 18. века. Тапију на њу својевремено је оверио и књаз Милош Обреновић, а у њој још увек живе биљке донете са хаџилука из Јерусалима. И није на продају. Овај податак је важан ако се зна да се ово историјско двориште налази у самом центру града, на локацији која је за инвеститоре више него атрактивна и драгоцена. Али, драгоцена је и породици Ћировић.
Исте године када је донет француски устав, предак породице Ћировић из Крагујевца је купио плац у овом граду. Заједно са кућом је формирао врт, који и данас опстаје у мање-више изворном облику, какав је био и у 18. веку. Није познато да ли је у то време ангажован стручњак или је власник по свом нахођењу садио биљке.
Први траг је из 1791.
Предраг Ћировић је пета, а његов син Богдан шеста генерација на истом имању. И после 228 година од када је засађена прва биљка, са истим ентузијазмом одржавају башту.
У слободној интерпретацији, може се рећи да је ово двориште некада била граница два царства. Историја баште заиста је дуга. Први траг је из 1791. године када су преци купили овај плац.
-Хаџи Настас Димитријевић Ћировић, мој предак, први је Крагујевчанин који је 1829. године посетио Христов гроб. Из Јерусалима је донео јуку, смокву, једну ружу и плод кокоса. Тада му је у вароши приређен свечани дочек, као првом Крагујевчанину који је ишао у хаџилук. Крагујевац је тада био негде између Хабзбуршке монархије и Османлијског царства. Први писани документ потиче из доба Милоша Обреновића. Он је својеручно оверио тапију о уступању дела плаца 25. маја 1829. године – прича нам Предраг Ћировић.
Дугачко двориште прекривено травњаком окружују перунике и руже. Башту је наследио Тодор, који је водио трговине код књаза Милоша и оставио у наследство Владиславу, који је имао четворицу синова. Школовао их је у Лиону и Марсељу на војним академијама, али је Драгослав једини доживео да наследи врт. Он је тапију проследио нашем домаћину Предрагу.
Сваки детаљ у овом дворишту одише аутентичношћу. Жардињере, које су направљене од камена, ниски зидови покривени бибер црепом, корито од камена које је ту од како Предраг зна за себе.
-Винова лоза у нашем дворишту стара је 200 година. Орах, дуд, јабуке, све то још увек рађа. Причало се у старом Крагујевцу да је овде свраћао и Ђура Јакшић на бунарску воду и слатко од дуња док је службовао у вароши, а долазили су и виђенији прваци са Милошевог двора. Ко зна, можда су баш у мојој башти разматрана нека важна државничка питања за ондашњу Србију – каже помало у шали Предраг.
Ружа донета из Јерусалима и даље цвета. Јука је у централном делу дворишта, а смоква и даље рађа. Украси такође подсећају на прошла времена. Старе машине и дрвени точкови обојени у живе боје место су за чуваркуће. Цвеће је у бакрачима и земљаним посудама.
Двориште је дугачко 105 метара и широко 20. Бетона је тек у траговима – једна уска стаза поред низа од три кућице. Није тешко схватити да за одржавање овог простора треба поприлично времена. Међутим, Предраг, који је иначе велики заљубљеник у природу и у концепт здравог живота, не одустаје.
Историја породице није за продају
-Ово је наша прича. Није нам старо само двориште, већ и кућа у којој живимо потиче из тог доба. Адаптирана је тек толико да у њој може нормално да се живи. Пазимо да очувамо сваки детаљ, а тиме и историју наше породице. Не продајемо ништа од овога, јер тако чувамо сећање на претке, а то није за трговину – с поносом говори.
Овакав став и љубав према башти предака можда и не би били чудни да се историјски врт не налази у строгом центру Крагујевца. Зелена оаза Ћировића окружена је стамбеним зградама и градилиштима која свакодневно ничу око њих и на којима брује грађевинске машине.
-Инвеститори често долазе и нуде новац. Али, одолевамо. Оно што сте наследили, дужни сте да проследите даље, а не да продајете – категоричан је Предраг.
Б. Ненковић
Добро јутро број 567 – Јул 2019.
