У нашим климатским условима винова лоза се најчешће сади у пролеће. За садњу треба користити сертификоване безвирусне калемове поузданог произвођача. Они могу бити парафинисани или непарафинисани. Приликом садње непарафинисаних калемова обавезно је прављење хумке од земљишта, а код парафинисаних хумка није потребна. И хумка и парафин имају улогу да успоре кретање окаца, јер све док се корен не прими ластари који се формирају из окаца виоке расту само на рачун резервних храњивих материја, што може исцрпити калем.
Калемови се пре садње потапају у чисту воду у трајању од 24 часа да би се освежили. Такође, ваља их детаљно прегледати, односно преконтролисати, да ли је спојно место добро срасло. Ако се примети нека пукотина између племке и подлоге, такво спојно место није добро срасло и калемове треба уништити. Важно је и да корен има добро развијене жиле. Ако се сади класичним начином, основне коренове ваља прекратити на 8 до 12 центиметара, а ако се сади хидробуром, скраћују се на три до пет центиметара. Све остале жилице, које су избиле дужином целе подлоге, уклањају се у потпуности. Ластари који су избили из вијоке такође се прекрате, и то један од најјачих ореже се на један до два најнижа, јасно видљива зимска окца, а остали (ако их има) се уклоне. На бујним сортама и боље развијеним калемовима остављају се два окца, а на слабијим једно.
Пре садње пожељно је да се корен калемова умочи у житку кашу спремљену од говеђе балеге, иловаче и воде ради чувања влаге и бољег приљубљивања честица земље за корен. Ово је нарочито погодно за пролећну садњу. Корен се може третирати и фитохормонима који подстичу развој корена и повећавају проценат пријема калема.
Ако се калем сади у јамиће, они су дубине 35–45 и пречника 40 центиметара. Јамић се отвара помоћу ашова поред сваког маркера, увек с исте стране маркера, водећи рачуна да сви јамићи буду усмерени у истом правцу у једном реду.
Дубина садње директно зависи од климатских услова. У начелу, лозу треба садити тако да спојно место на лозном калему буде у нивоу површине земљишта. Уколико постоји већи нагиб земљишта на горњим деловима парцеле долази до спирања, а на доњим до засипања услед ерозије земљишта, па тако спојна места калемова на вишим деловима остају огољена и изложена механичким повредама, а на нижим деловима парцеле, због затрпавања, из њих ће се образовати плитки коренови. Зато се на вишим деловима парцеле калемови саде тако да им спојно место буде 3–4 центиметра испод површине земље, а на нижим 3–4 центиметра изнад. Овакав начин садње се примењује ако нису предузете мере заштите земљишта од ерозије.
За дезинфекцију јамића користе се инсектициди који се посипају по дну и зидовима, као и по површини земљишта око посађеног калема у пречнику 20–30 центиметара. Тиме се предупређује појава и развој жичњака, грчица и совица. Ове штеточине се хране кореновима и над земним изданцима биљака, и могу да оштете и винову лозу.
На дно јамића се убаци мањи слој трошне земље, а потом радијално поставе орезани базални коренови. Преко коренова се стави слој трошне земље висине 15–20 центиметара. Садница се придржава у одговарајућем положају и дубини, а потом земља добро угази око ње. Следи заливање са три до пет литара воде. Када земљиште упије воду, јамић се пуни припремљеном смешом земље и ђубрива, уз благо сабијање гажењем. Затим се набаца мало земље до места калемљења и нагази. Прави се хумка од земљишта, или ако се користе парафинисани калемови хумка се не прави, већ се преко калемова навуче пластична цев и благо потисне у земљу ради заштите калемова.
Пољопривредни произвођачи приликом подизања винограда све чешће користе садњу хидробуром (хидросонда), напуштајући тако класичан начин садње у јамиће. Садња винове лозе коришћењем хидробура је веома погодна на већим површинама с обзиром на добру продуктивност рада. Овај начин садње подразумева ограничену могућност ђубрења земљишта приликом садње односно, сведен је на употребу водорастворљивих ђубрива која ће се истовремено с водом додати у отвор направљен хидробуром.
Стога, нарочиту пажњу ваља обратити на утврђивање и поправку плодности земљишта пре садње, а посебно када је у питању садржај хумуса. Такође треба водити рачуна о доброј припремљености тј. примени благовременог риголовања или подривања, нарочито код земљишта нешто тежег механичког састава.
Веома ефикасна садња се може обавити и употребом машине за садњу калемова чији се учинак креће 3–4 хектара на дан. Овај начин одликује ласерско наводан. Овај начин одликује ласерско навођење и брза и перцизна садња (скоро идеални размак калемова између редова и у реду). После машинске садње обавезно је заливање посађених калемова са пет до десет литара воде по садном месту, да би се истиснуо ваздух и омогућило боље пријањање честица земље уз корен, а тиме и бољи пријем калемова.
После завршетка садње потребно је обавити површинску обраду, чиме се растреса земљиште које је током садње угажено. За то ваља користити култиваторе, тањираче или ротационе ситнилице. Ако је земљиште доста збијено, најпре ваља обавити плитко орање, а затим тањирање. Поред сваког чокота треба побити по колац који ће служити за заштиту младих посађених калемова и као наслон за везивање ластара током првих година.
дипл. инж. Дејан Стефановић
Добро јутро број 539 – Март 2017
