У производњи шаргарепе се, ради остваривања високих приноса и квалитета корена, агротехничким мерама мора обезбедити оптималан, континуиран раст током читаве вегетације, тврде стручњаци Пољопривредне саветодавне стручне службе у Руми.
Шаргарепа спада у групу поврћа са великим захтевима према земљишту, посебно његовим физичким особинама. Захтева плодна, средње лака и лака, а тешко подноси јако кисела земљишта. Одговарају јој благо кисела до неутрална (рН вредност 5,0–7,0). Као предусеви добре су стрнине, легуминозе, траве од ратарских усева, парадајз, паприка, боранија, спанаћ. У комбинованом плодореду најбоље успева после стрних жита, која омогућују благовремену и квалитетну припрему земљишта. Не треба је гајити после коренастих врста. Пожељне „комшијске“ биљке су црни и бели лук, празилук ротквица и ротква. На исто место долази тек после четири године.
Основна обрада земљишта зависи од времена производње, За пролећну и јесењу сетву, оре се на дубину 35–40цм. Уколико би се земљиште плитко обрадило, постоји опасност од појаве деформација на корену. Пожељно је да се у јесен, после орања, парцела изравна равњачем, тањирачом или конгскилдером. Обрађује се када је влажност земљишта 60 процената пољског водног капацитета. Предсетвеном припремом отклањају се недостаци основне обраде, на дубини 2–3 цм ствара се „тврда подлога“, а горе растресити покривач. Тврда подлога успоставља контакт између корена и земље, а растресити површински слој олакшава ницање нежних котиледона.
Шаргарепа долази на друго место у плодореду, иза врста које су ђубрене стајњаком. Количине хранива зависе од података о плодности земљишта, планираног приноса и ђубрења претходног усева. Десет тона шаргарепе из земљишта из несе 32кг азота, 15кг фосфора, 60кг калијума и 40кг калцијума. Приликом уношења хранива, треба користити формулације ђубрива које имају већи садржај фосфора и калијума. Од планиране количине две трећине уносе се у јесен, а трећина пред сетву. Прихрањује се после ницања, приликом појаве првих правих листова, и то са 50 килограма чистог азота по хектару. У зависности од анализе земљишта, ова количина се коригује.
Шаргарепа се сеје у фебруару или почетком марта, директном сетвом семена, али, за одређене намене, може да се примени и производња из контејнерског расада. Сеје се сејалицом за поврће. У пракси најбоље резултате је показала –„стенхи“ сејалица са дуплим тракама по шеми 45цм размак редова, 7цм ширина реда и размак у реду 3 цм. Дубина сетве је 1,5 до 2,5цм. Утрошак семена је три до четири килограма, чиме се постиже склоп 70.000–100.000 биљака по хектару.
После сетве парцела се поваља, најбоље назубљеним ваљком „кембриџ“. Начин сетве условљен је величином производне површине и механизацијом. Осим сетве на равној површини, ово поврће се сеје и на гредице. Оне могу бити широке 50 или 100цм. Сетва на гредице може бити у једну, две, три или четири двореде траке, а оне могу бити и узане, сетвене површине 20цм.
Сузбијање корова у шаргарепи много је деликатније у поређењу с осталим повртарским врстама. Због густине сетве механичко уништавање је отежано, па уз агротехничке мере и плодоред, примена хербицида је значајна. Избор препарата и време третирања зависе од стања и закоровљености земљишта и присуства доминантних коровских врста. Примењују се два третирања. Прво после сетве, пре ницања, хербицидима на бази пендиметалина, у дози 5l/ha, или метолахлора, 3l/ha. У току вегетације, када корови достигну величину 5–10 цм, а шаргарепа дебљину оловке, користе се средства на бази циклоксидима или флуазифолпбутила, против дивљег сирка и других усколисних корова.
Правилно одређивање технолошке зрелости овог поврћа и времена вађења од битног је значаја за дужину чувања корена. Шаргарепа може да се вади ручно, подривањем, изоравањем или специјалним вадилицама. Лисна маса се одсеца кад се биљке допреме на гомилу, а то се ради изнад елеватора који корене односи у приколицу, а лист остаје на њиви. Корени намењени за чување не перу се, него се само одстране они атипични, криви и кржљави.
С.М.
Добро јутро број 538 – Фебруар 2017.
