Сезона вађења и прераде шећерне репе у Србији је у току. Слатки корен заузео је око 35 хиљада хектара. Репа је, као веома захтевна ратарска култура, најбоље поднела хладно пролеће, касну сетву и врелине у јуну и јулу. Очекују се просечни приноси – око 55 тона по хектару.
Слободан Еремић на својим њивама у бачкој равници очекује добар принос шећерне репе, јер је применио пуну агротехнику. Киша је дошла у задњи час, али ипак у право време.
„Ја од 2003. године производим шећерну репу и не одустајем из разлога што је она краљица поља, и с правом носи тај назив. Чист финансијски ефекат по катастарском јутру креће се од 500 до 700 евра“, каже Еремић.
Др Ненад Тркуља из Истраживачког центра у Инђији сматра да шећерна репа има будућност и да ће на нашим просторима, уз адекватну технологију и све што је неопходно да се испоштује, она и даље бити исплатива култура.
Виолета Јосифова из „Биогенезиса“ у Београду напомиње да је суша узела свој данак и у производњи шећерне репе. Објашњава да је шећерна репе која није третирана лагана и да „од ње нема ништа“, док је другачије са репом која је третирана и где су употребљене све пуне агротехничке мере.
У шећеранама су спремни за предстојећу сезону. Биће кратка, али ефикаснија. Остварена је добра сарадња са произвођачима које очекују добри услови исплате, цена од 34 евра по тони слатког корена, бонус на добру дигестију, маржа и покривање дела трошкова за семе.
„Имамо изазова што се тиче болести, али ћемо то превазићи ранијим почетком кампање, раније него што смо планирали. Тако да ћемо фабрике покренути крајем августа и почетком септембра, тако да ћемо прерадити целокупну количину репе која је посејана“, каже Слободан Кошутић, директор новосадског „Сунока“.
У четири српске шећеране ове године очекују производњу око 340 хиљада тона шећера. Довољно за домаће потребе. Постоји могућност и извоза 180 хиљада тона у Европску унију без царине.
Извор: РТС
Фото: Pixabay
