Кажу да нигде тако добро не рађају крушке као у Хисарџику код Пријепоља. Углавном су то оне старе, готово заборављене сорте, без којих нема ни добре сите, традиционалне посластице овог краја. Живописно село угнездило се у подножју старог града Милешевца, чија је посада у давнoј прошлости штитила оближњу Милешеву и монахе у њој, као и села у плодној котлини. Клима је умерена и погодује воћу па, поред крушке и јабуке, у Хисарџику добро рађа и кестен, надалеко чувен по квалитету.
Текст и фото: Жељко Дулановић
Сита (са дугим акцентом на „и“) прави се од сока јабуке или крушке. Потпуно је органска, од непрсканог воћа, које од давнина расте на сеоским имањима, а цеди се по рецепту и с алатом наслеђеним од предака. Спрема се и у околним селима, али за ситу из Хисарџика кажу да јој „нема равне“. Изгледом и текстуром највише подсећа на мед, а може се конзумирати на више начина.
Најбоља је с младим кајмаком
– Сита је у ствари воћни сируп који има сласт и мирис воћа од кога се прави, а потпуно је органски производ, без било каквих додатака и заслађивача. Може се конзумирати као напитак, разблажена водом, али је ипак најбоља када се помеша с младим кајмаком, тек скинутим са шерпе. То је посластица врхунског укуса, што се речима не може описати. Сита се користи и као додатак другим ђаконијама, обично као прелив за колаче и слатке пите – кажу мештани за „Добро јутро“.
Већ крајем августа Хисарџик замирише на ситу, и прави се све до позне јесени. Они који имају услове да чувају плодове, цеде их и током зиме и пролећа.
Прво се беру крушке јечменке и мирисавице, након њих и страњанке, беговаче, шећерке, жуте ранице, тврдогниле, калуђерке, дрвишице, такише, буздованице, више од двадесетак сорти. Последње, када осталог воћа нестане на гранама, стижу будале. Ту су и јабуке сурлије, од којих се праве слатка, и јабуке попадије, од којих се прави „љута сита“.
