Одолети слаткишима није лако никоме, нарочито љубитељима сласних залогаја. Неретко залогаје прати бројање калорија, размишљање о томе колико је шећера унето у тело и колико ће то морати да се „наплати“ у шетњи, вежбањима, сатима у теретани. Пртом, они који имају неки здравствени проблем, попут дијабетеса или све чешће инсулинске резистенције, не би смели ни да помишљају на слатке залогаје, осим оних на којима је истакнуто да су за њих намењени. Све ово, а можда и још по неки разлог, био је мотив за Јовану Пантелић да се посвети прављењу посластица које у себи не садрже нимало шећера. Почело је од личних потреба и експериментисања за личне потребе, а сада се стигло до производње у којој могу да уживају Новосађани.
– Имала сам здравствених проблема због којих нисам смела да једем шећер, а потичем из угоститељске породице, па ми није било страно да пробам да се окушам у том послу. Радионица је почела да ради пре годину дана и људи су код нас наручивали производе преко друштвених мрежа, онлајн, углавном преко Фејсбука и Инстаграма. О нама се прича највише ширила лично, од оних који су пробали производе, а онда су почели кафићи да узимају слаткише од нас и то нам је била јако добра промоција. Однедавно имамо свој локал, па људи долазе директно код нас – испричала је 30-огодишња Јована Пантелић.
У маленом локалу забрањено је пушење, а млада власница објашњава да је све посвећено здравом животу, па стога не може ни да се пуши. Током разговора улазиле су муштерије, многе од њих први пут, и распитивале се шта све има у колачима. Стога углавном нико не узме само једну посластицу, неко проба више њих. А тешко је одлучити се да ли би човек пре узео неку од више врста куглица, мини-барове, брауни или тортицу. Јер, осим што је здраво, све јако лепо изгледа.
– Почела је да прави колаче за себе, како би направила неки слаткиш који она сме да једе. Након тога су њене колаче пробали и наши пријатељи, допало им се, па смо отишли корак даље и лагано је кренула и производња – прича Јованин супруг Филип Пантелић.
Управо због здравствених проблема, Јована је размишљала о здравом животу, па и о здравом начину исхране. Хтела је на неки начин да унапреди и своју и исхрану своје породице, па и да нађе начин како да се здраво засладе.
– Иако смо од почетка имали позитивно искуство с колачима, када смо кренули, нисмо очекивали да ћемо постићи велики успех. Мислили смо да ће ипак превладати традиција и схватање морају да буду другачији, са много шлага… Међутим, била сам истрајна и брзо се проширила прича о „Шећернеми“. Код нас долазе и људи који имају дијабетес и инсулинску резистенцију, те не смеју да једу шећер, али и здрави људи, свих година, мада је ипак више млађих људи који нас нађу преко друштвених мрежа – прича Јована.
Имају широк спектар производа, а циљ им је да промовишу здраву причу у свим аспектима и да подстакну људе да више размишљају о здрављу и здравој исхрани.
– Кренули смо од мини шећернема, што је као парче торте и замењује колач. Оне су веома осетљиве и зато с њима пажљиво мора да се рукује, па је свака на сопственој, малој тацни. Све је на биљној бази, у колачима нема лактозе, те могу да их једу и вегани. Индијски орах је главни састојак, има биљних млека, бадема, лешника. Играмо се укусима, па у колаче стављамо воће, ванилу, какао. Имамо седам различитих укуса мини шећернема – објашњава власница.
Новина у понуди је брауни, као и мини барови, штанглице у којима су кокос, урма и какао, а брауни је с орахом, сунцокретом, какаом, циметом и урмама. Све то чини занимљив, али и леп спој укуса.
– Рецепте смишљам сама, али уз помоћ интернета, где је све доступно. Међутим, неких сировина нема овде и треба се доста помучити да се све набави. То треба да се поручи, не може да се набави у супермаркету и продавницама здраве хране. Све то се наручује уз иностранства, што је врло комлексно. Не користимо агаву као заслађивач, већ стевију и урме, тако да и те рецепте до којих дођем преко интернета прилагођавам. Некада потрага за правим рецептом траје и по недељу дана, јер се испробавају различите комбинације док се не дође до праве. Сви састојци које стављамо су природни и сви наши колачи су сирови, једино се неки од њих само дехидрирају, односно суше – објашњава Јована Пантелић.
Пошто су производи природни и сирови, они не могу дуго да стоје и торте морају да буду поклопљене, како се мириси не би мешали. Оно што „Шећернему“ издваја од других оваквих произвођача је то што праве и декорацију, која је такође потпуно природна. Велике торте праве по поруџбини, за венчања и рођендане или друга славља, а на њима су некада и руже које изгледају као праве, односно као да су направљене од вештачких матеијала. Јована, међутим, истиче да је и сва декорација природна.
– Декорације су нам од орашастих плодова и људи нам не верују да су без шећера. Користимо природне боје, као што су спирулина и куркума, нема нигде хемије, па је и декорација здрава карика. Сви састојци су једноставни, а првокласни – наводи она.
Јована Пантелић је завршила туризам, али каже да је она несуђени туризмолог, као и њена кума Јована Трифуновић, с којом у радионици прави све ове слатке ђаконије, а главна машина на којој настају посластице је блендер.
– Мисија и циљ нам је да освестимо људе да су и здрави производи укусни и да не мора да буде колач само онај у којем је маргарин, брашно и шећер. Има, наравно, и оних којима се наши производи не свиђају, јер воле традиционалне производе. Али је заиста све више оних који откривају наше колаче и уживају у новим укусима, за које знају и да су здрави – закључила је Јована Пантелић.
Љ. Петровић
Добро јутро број 576 – Април 2020.
