У земљи јоргована коначно је неко направио и слатко од овог цвета. Породица Шинка из Књажевца ужива у егзотичним укусима, али чува и рецепте из старих времена. Један од тих старих рецепата у њиховом дому обитава преко седамдесет година. Поред слатка од љубичице, цвета багрема, зове и мајских ружа, слатко од јоргована је нешто по чему их препознајемо, јер га можете пронаћи ретко или никако.
– Рецепт за слатко од јоргована је нашој породици познат преко 70 година. Ми смо га пронашли међу старим рецептима у кући у селу. Како је уопште настао рецепт за ово слатко? Одговор је у пореклу Винете Шинка, главне куварице, покретачке снаге породичног бизниса, Драгичине ћерке, Негованове супруге и Немањине мајке.
– Планински крај у коме се налази село из кога потиче Винета, село Дејановац, сиромашан је крај. Људи из овог села живели су скромно и неретко у сиромаштву, а жене су биле довитљиве. Због сиромаштва правиле су слатко од онога што могу наћи у природи, зато су и почеле да беру љубичицу, јоргован и багрем и да од тога праве слатко. Наравно, правиле су оне и слатко од шумског и домаћег воћа, али ово су били први весници пролећа – с поносом прича Немања Шинка, породични шеф маркетинга и човек који је задужен да свака ситница буде на месту.
– Другачија су времена била, породице су биле велике, пуно деце, а нису као данас биле распрострањене продавнице, па да су могли редовно да купују колаче и друге посластице. Да је и било продавница, није било пара. Слатко које су правиле жене било је једино слатко чиме су се сладила деца и послуживали гости. Како је било пуно деце, залихе које су жене припремале брзо су се потрошиле и већ у јануару је нестајало теглица. Зато су жене једва чекале пролеће, да се расцветају љубичице и јоргован, како би могле да праве слатко и да се деца њиме сладе. Да јоргован, игром случаја, цвета у августу, вероватно не би ни настао рецепт за ово слатко, јер тада се бере дивља купина и дивља малина. Волимо да кажемо да су слатко од љубичица и јоргована прерасли од сиротињског рецепта до рецепта за прави деликатес, који се ретко где може наћи. Тако је специфичан укус овог слатка практично настао из немаштине. Зна се да је тада на селу шећер био богатство, а ове жене то богатство нису поседовале. Било га је, али у малим количинама.
– Све ове производе правиле су с мало шећера, јер су и у њему оскудевале. Зато у свим нашим производима преовладава укус воћа, а не шећера. Што се укуса тиче, укус је јединствен, са благом дозом горчине. Преовладава мирис јоргована. Боја је златножута и зависи од боје јоргована: што је јоргован блеђи, блеђе је и слатко, а што је тамнији, боја је мало тамнија. Слатко правимо од јоргована који расте у дивљини, ван градске урбане средине, тако да није загађен. Доста смо слушали приче да се не може од сваког јоргована правити слатко, али то није тачно. Уз прави однос цветова јоргована и шећера добија се сјајно слатко. Слатко од јоргована много се лакше прави од слатка од љубичице, јер су цветови јоргована крупнији, па се брже и бере и чисти – толико је могао да ода.
Рецепт, ипак, остаје породична тајна упакована у веселе теглице доступне свима који желе да пробају ове несвакидашње укусе.
Текст: Зорица Драгојевић
Фото: Приватна архива
