Последњих година, захваљујући смокви, Медитеран се преселио у наше крајеве. Да ли због тога што се променила клима, или зато што су се смокве прилагодиле континенталним условима, тек, све више сеоских авлија и приградских дворишта краси ова воћка с препознатљивим, прелепим листовима и мирисним плодовима. Ако се деси и да предухитри мраз и у пролеће крене „у невреме“, корен остаје виталан и, чим се температура усагласи с календаром, и она потера. Не постоје лета и јесени када и у нашим крајевима нема зрелих смокава.
Претпоставља се да смоква (Ficus carica) потиче из Сирије и Палестине. Већ у старој Грчкој била је једна од главних намирница у прехрани, док су је у Риму сматрали светим воћем. Стари Грци веома су поштовали ово воће, па су тако законом забранили извоз најквалитетнијих врста, а римска легенда каже да се вучица, која је хранила Ромула и Рема, одмарала испод смоквиног дрвета. У то време већ је постојало 29 врста смокве, а данас их има шест стотина.
Обилна порција влакана и извор здравог шећера
Поред тога што је слатка, смоква је и лековита. Лековити су и плод, и лист. За то су знали и наши преци. У народној медицини смоква се користи против затвора, зубобоље, отеклина, тумора, кашља, брадавица, упале грла, чирева и гнојних апсцеса, а од листова се припрема чај. У неким земљама се од млечног сока младе смокве прави посебна врста сира, намењенa дојиљама које су остале без млека.
Уживање у свежим и сувим смоквама препоручује се онима који пате од повишеног холестерола јер ово воће обилује влакнима. Оно садржи више влакана од било којег другог воћа или поврћа, а нарочито обилује пектином, топивим влакном које може снизити ниво холестерола у крви. Само пет смокава у току дана осигурава више од 20 посто препоручене дневне количине влакана. Смоква је такође богат извор калцијума, гвожђа, магнезијума, витамина Б6 и калијума. Садржи и триптофан, једињење који подстиче добар сан и помаже да мозак правилно искористи глукозу, убрзавајући циркулацију. У 100 грама сирове смокве има 17,5мг магнезијума, док га иста количина сувих плодова садржи три пута више. Овај минерал игра важну улогу у заштити организма од штетног утицаја стреса и прави је мелем за нервни систем. Оне су такође и добар извор калијума, минерала који регулише крвни притисак. Током сезоне предност би ваљало дати свежим смоквама, које садрже 80 посто воде, и стога су мање калоричне.
Треба водити рачуна о томе да смокве имају висок садржај природног шећера – у сувим смоквама има преко 50 посто грожђаног шећера. Иако могу послужити као здрава замена за шећер, они који пате од повишеног дијабетеса или желе да смршају не би требало да их једу у већим количинама. За њима је ипак корисно посегнути код учења и других менталних напора јер мозгу осигуравају лако приступачне хранљиве материје, те тако подстичу концентрацију и памћење. Каткад се на свежим смоквама може видети бели слој – реч је о паразитним гљивама које могу изазвати главобоље и болове у желуцу. Стога такве плодове пре јела ваља темељно опрати у врућој и испрати у хладној води, обрисати, па тек онда јести.
