Насловна ТЕМЕ ЗДРАВА ХРАНА Снага у биљној храни

Снага у биљној храни

922

Никад се о здравој исхрани није више говорило и писало, али смо сведоци да се старе навике тешко мењају. Др Драган Иванов, специјалиста интерне медицине из Новог Сада, вегетаријанац и, чини се, упорни противник коришћења намирница животињског порекла у исхрани, поготово меса, каже да није случајно што се о исхрани говори више него икад раније.

– Показано је да се ми не можемо борити против савремене болести, не можемо бити здрави, имати младалачку снагу и енергију ако не упознамо принципе здраве исхране и ако те принципе не уврстимо у свакодневни стил живота – каже он.

Храна гради и тело, и мозак

– Једна изрека каже “ми смо оно што једемо”. Буквално, оно што данас једемо сутра постаје део нас, јер храна има градивну улогу. Када поједемо одређену врсту хране и после 12 сати, 24 сата она не само да изграђује наше тело, него учествује у синтези одређених, рецимо, можданих хормона који обликују и наше емоције и одређују рад нашег централног нервног система. Дакле, храна утиче не само на то какво ће наше тело бити сутрадан, већ какав ће бити наш емотивни и ментални статус, односно, како ће наш мозак радити.

Постоји више принципа правилне исхране, али први и најважији принцип је квалитативни. То подразумева да бирамо пре свега здраве намирнице, оне које су најбоље за наше здравље, а клонимо се онога што није здраво за нас. Потом, примењујемо квантитативни принцип – тада одређујемо колико чега једемо, када ћемо нешто јести, како ћемо комбиновати храну, у које доба године коју храну једемо и како ћемо је припремати.

 Треба да изаберемо оно што је здраво, а онда од тих здравих намирница узимамо од свега по мало, односно, комбинујемо у умереним количинама – тврди др Иванов.

Сунце, вода и шетња као најбоља превентива

Болести су изазване с више фактора – примећује др Иванов у одговору на питање о значају стила живота за здравље. – Рецимо, малигне болести, шећерна болест, аутоимуне болести, алергије, анксиозност и депресија у најтешњој су вези с недостатком витамина Д, а ако имамо мањак витамина Д, значи да имамо мањак сунчеве светлости и истовремено недостатак мелатонина и сератонина. Дакле, многе болести су настале, јер је савремени човек побегао од сунца. Знамо да цвеће треба да буде на сунцу да га треба заливати водом, а ми смо побегли од сунца и заливамо наш организам вештачким соковима, алкохолом, пивом… Ако савремене болести хоћемо да победимо, морамо изаћи на сунце, подићи концентрацију витамина Д, сератонина и мелатонина.

Ако се не зна ко је отац неке савремене болести, зна се ко је мајка – а то је исхрана, каже наш саговорник. Зна се да многе болести настају с дефицитом физичке активности. Ако хоћемо да лечимо кардиоваскуларне болести, односно прединфарктно стање, ми кажемо пацијенту, обавезно се морате кретати, ако хоћемо да решавамо проблем шећерне болести, гојазности -пацијент мора да шета, ако хоћемо да пацијент има добар имунитет и да нема аутоимуних болести, мора се шетати, ако хоћемо да подигнемо серотонин без медикамената, пацијент мора активно да се шета, јер физичка активност повећава серотонин и ендорфин (хормон среће) има антидепресивно дејство, даје нам радост и ведрину, јача имунитет, отвара колатералне крвне судове и тако даље.

Дакле, данас човек болује због болесног животног стила, па ако хоћемо да решимо здравствени проблем, морамо променити животни стил.

Биљни протеини и природни шећери – прави избор

На питање о томекако је могуће добити потребну енергију од зелениша и намирница биљног порекла, др Драган Иванов истиче:

– Знам да са 63 године моја генерација не игра два пута недељно кошарку по сат и по, и не иде три пута недељно у теретану. Најбољи извор енергије није беланчевина, није маст, него угљени хидрат. Ако хоћемо енергију, морамо да узмемо природне, непрерађене угљене хидрате. Ја сам ту прецизан, значи не шећер (вештачки шећер и чоколаде), већ непрерађени угљени хидрат, дакле воће и житарице. Када ћелија, мишић, мозак, срце користи угљени хидрат, односно глукозу, за кратко време створи енергију, а нуспродукт му је угљен диоксид и вода. Угљен диоксид избацимо у атмосферу, управо биљкама је потребан за фотосинтезу, а вода нам треба за наш организам и то је оно што нама користи. Значи, када гурнемо угљени хидрат у ћелију, умитохондрије које су шпорети или каљеве пећи наших ћелија, да би се из њих створила енергија, нема дима и нема чађи, нема прљавштине.

Када гурамо протеине, поготово протеине животињског порекла и масти животињског порекла да се од њих ствара енергија, ћелија ће се мучити, неће се брзо створити енергија, а кад се и створи, створиће синергију – мокраћну киселину, уреу, креатинин, кетонска тела, створиће метаболичко смеће које ће загушивати ћелију и тиме стварати осећај слабости и малаксалости. Зато, када треба енергија, користимо пре свега воће и интегралне житарице, нормално и кртоласто поврће као кромпир који даје енергију, а угљене хидрате имају и махунарке.

 Када се прича о протеинима желим да напоменем да постоји мит о протеинима и то са два аспекта. Некада се сматрало да 33 посто енергије треба да потиче од протеина, а данас се схватило да то није тачно. Протеини треба да буду заступљени у исхрани од 10 до 12 посто и то је довољно, а код нас и у савременом свету исхране протеина буде и 40 посто. Значи, протеини се уносе много више него што треба. Када говоримо о протеинима и миту који постоји, сматра се да су протеини животињског порекла оно право. То је грешка. Много боље се варе протеини биљног порекла и много боље се искоришћавају аминокиселине из биљних протеина и много брже се уграђују и дуговечнији су, имају много већу синтетску моћ. Ако се клоним пропаганде коју ради месна индустрија и занемаримо све што смо прочитали о исхрани и видимо књиге о животињском свету, а налазимо се у природном окружењу, видећемо да су најјаче и најснажније животиње – биљоједи. Имају више снаге и дуговечнији су.

Оно што је здраво, може да постане и укусно

Навике у исхрани дубоко су укорењене у нашој души. Навике стичемо у утроби мајке и док узимамо мајчино млеко, и то формира наш укус, као и рано детињство. Али, имам обичај да кажем, апетит је као мало дете: можемо га васпитавати и можемо га мењати. Треба да знамо да је центар за апетит испод центра самог чеоног режња по локацији, а самим тим и по некој субординацији, где се налази центар за разум, за одлуке за правила, прописе, упознавање здравствених принципа. Значи, о свему исправном и здравом одлучује се у чеоном режњу. Испод њега је центар за апетит. То значи да он треба да слуша фронтални, односно чеони режањ, и заиста, чеони режањ има способност да обуздава и контролише наш апетит. То је једна информација, а потом следи друга. Кад стекнемо одређена знања и информације онда ћемо пожелети да променимо начин исхране, онда ћемо бити свесни да мењамо то. И још један важна ствар . Треба да знамо да за оно што нам је данас лепо, а сматрамо да није здраво, треба да кажемо – ми то нећемо јести. Ако нам нешто није тако укусно а здраво је, то треба да једемо. После месец дана, оно што нам није било тако укусно а здраво је, постаће јако укусно, а оно укусно а нездраво, временом ће нам постати и неукусно – сликовито казује др Драган Иванов.

 Наш саговорник представља и препоручује посебан пост који лечи и подмлађује.

 – Аутофагија је процес дубоког чишћења унутрашњости наших ћелија, наших органа и целокупне унутрашњости нашег организма. Аутофагија је процес којим се препознају малигне ћелије, мутиране, и те ћелије се онда уништавају, а од рециклираног материјала организам прави нове ћелије које нису ни малигне ни мутиране нити превремено остареле. Аутофагија је процес којим се организам подмлађује. Ћелија која је стара и нефункционална и која се у току аутофагије препозна као таква, разгради се, а онда се на њеном месту ствара ћелија која има више снаге, више енергије и која је дуговечнија. У току аутофагије створи се додатно гориво које у нашем организму даје додатну енергију и додатну снагу.

– Аутофагија је процес који је доказао у лабораторији Јапанац Јошинори Осуми и због тога је добио Нобелову награду за медицину 2016. Аутофагија је процес уткан у наш организам и има бројна превентивна и терапијска дејства за савремене болести. Нећу да набрајам, али тешко је наћи савремену болест у чијој превенцији аутофагија не учествује и не треба да се примени. Аутофагија се може применити сваког дана, у току 24 сата, ако ручамо, а не вечерамо. Значи треба да доручкујемо, потом да ручамо око три или четири сата и да од 12 до 15 сати након тога не једемо. Није то гладовање у правом смислу. јер ми доручкујемо ручамо, а не вечерамо. Ако ми то два три пута применимо схватићемо да се осећамо добро кад не вечерамо и да само припремамо организам да у току ноћи, односно, после поноћи, активира исцелитељски процес који ће нас подмаладити. Ми можемо један дан да будемо без хране, пијемо воду и то се без проблема може издржати. То није првилегија специјалних људи, то може сваки човек, ако је свестан да то може, ако одлучи, и ако има мотив, а мотив свакако има

Због погрешне исхране многе болести

Око 60 посто људи у нашој земљи, пре свега у Војводини, умре од кардиоваскуларних болести. Главни механизам патолошки или патогенетски механизам који доводи до кардиоваскуларних болести јесте атеросклероза и тромбоза. На ове болести утиче врста масноћа и врста протеина. Доказано је да масти из меса, свињска маст, гушчија, масноће у изнутрицама, у кајмаку, путеру, павлаци, масним сиревима, да те масноће и масноће настале пржењем биљних уља, убрзавају процес артесклерозе и доводе до превременог старења крвних судова, а то води до њиховог зачепљења, распадања и тромбозе.

Ако хоћемо да превенирамо кардиоваскуларне болести, наша исхрана мора бити биљног порекла. Студије су потврдиле да је око 50 посто обољевања и смртности од малигних болести у најтешњој вези са грешкама које правимо у исхрани. Испитивања на вегетаријанцима су показала да они мање оболевају од рака дојки, рака желуца, дебелог црева, панкреаса, плућа и малигних обољења линфних чворова – објашњава др Иванов.

Вегетаријанац са више снаге и енергије

– Због здравствених проблема које је имао, и Ђоковић је постао вегетаријанац. Једноставно није знао како да се храни, пробао је на један начин, други, трећи и онда ми је рекао: “Слушао сам шта Ви говорите, доктор сте, од рођења сте вегетаријанац, (у то време сам имао близу 60 година) изгледате добро, односно, делујете здраво и пуни сте енергије, бавили сте се као научник вегетаријанством, истраживали сте, ја сам стекао поверење у вас и почео сам да поштујем те принципе исхране о којима ви говорите”.

– После тога се, и ја се радујем, поново вратио на прво место АТП листе. Рекао ми је да му се свиђа што ја не причам само о исхрани, већ посматрам човека целовито, говорим о животном стилу и о емоцијама и о душевном и духовном животу и тај поглед му се свидео – истиче др Иванов.

Нисмо случајно споменули Новака Ђоковића. Ако некоме треба снага и брзина због тешких мечева, треба њему, а он каже “Откако сам прешао на тај режим исхране, имам више снаге и енергије”.

Није проблем у вирусу, него у нашем имунитету

 – Најпре да видимо везу болести ковид-19 и начина исхране. Познато је да неки болесници са коронавирусом немају никакве симптоме, да не леже, други падну у кревет, до оних који, нажалост, умру. Разлика је у имунитету и општем физичком стању. Кад говорим о вирусу и вирусним инфекцијама па и ковиду, имам обичај да кажем да није проблем у госту него у домаћину, односно, суштина је у нашем имунитету. Ако имамо добар имунитет, ми ћемо моћи да се супротставимо и овом вирусу и болести која нас мучи. Чињеница је да одређени природни препарати, лековите биљке и намирнице стимулишу наш имунитет јер су богате витамином Ц: паприка, купус, лимун, грејп, свеже воће и свеже поврће, чај од шипка је препун витамина Ц ако се припрема у хладној води или тек мало загрејаној. Све то морамо да уносимо да ојачамо имунитет. Познато је да црни и бели лук, помажу у борби против вируса, рен, ђумбир, куркума, парадајз са својим пигментом ликопеном, затим намирнице жутозеленкасте боје, богате су бета-каротеном – шаргарепа, бундева, потом тамнозелено поврће, такође пребогато, намирнице богате цинком, селеном делују превентивно и терапијски на коронавирус. С друге стране, ако се неправилно хранимо, имаћемо лоше здравље. Кардиоваскуларне болести су често у вези с исхраном, а болесници који имају кардиоваскуларне болести, имају високе липиде који имају атеросклерозу и закречене крвне судове, они који имају шећерну болест, који имају одређене аутоимуне болести, они су ризична група и теже се боре с коронавирусом, Нећу да кажем да не могу да победе, али се теже боре и највећа комликација код ковид-19 је тромбоза крвних судова плућа и других виталних органа и због тога људи умиру. А та тромбоза може да се спречи управо храном. Омега масне киселине спречавају тромбозу, масне киселине из меса, масне киселине из кајмака, павлаке, бутера, масних сирева, стимулишу и подстичу тромбозу и кад имамо коронавирус онда имамо опасност на квадрат, и зато треба да пазимо на исхрану када размишљамо и о овом вирусу.