Sočivo je jednogodišnja biljka iz porodice mahunarki, visokovredna jer je veoma hranljiva. To je zdrava, ali u našim krajevima zapostavljena namirnica, koja se lako može skuvati i pripremiti na više načina. U Bibliji se spominje da je ono, još pre četiri hiljade godina, bilo predmet trgovine, a seme je pronađeno i u egipatskim piramidama starim više od četiri milenijuma.
Zbog visoke nutritivne a niske kalorijske vrednosti, sočivo je odličan dodatak ishrani. Jedna kašičica zrna ovog povrća ima samo 14 kalorija. Zrna su bogata lako svarljivim belančevinama, koje organizmu dugo daju osećaj sitosti. Od vitamina sadrži B 1, B 9, od minerala mnogo magnezijuma, gvožđa, fosfora, mangana, cinka i kalijuma, a obiluje i biljnim vlaknima.
Stabilizuje telesnu težinu
Dokazano je da snižava nivo holesterola u krvi i pomaže uklanjanju rizika od srčanih oboljenja. Biljna vlakna ubrzavaju varenje, šećeri se brže transportuju kroz creva, a dužom upotrebom – pomaže u stabilizaciji telesne težine.
Postoje tri vrste sočiva: crveno ili narandžasto, smeđe i zeleno. Sve tri vrste imaju istu nutritivnu i hranljivu vrednost, a razlikuju se po boji, vremenu kuvanja, često i po nameni.
Smeđe je najpoznatije i može se naći u svim prodavnicama zdrave hrane, većini marketa i pijaca. Zeleno je, zbog čvrste strukture, idealno za pripremu salata. Kuva se do 45 minuta. Osim od zrna, salata se može pripremiti i od klica. Potrebno je da se seme, tokom pet dana, po osam sati svakodnevno, potopi u vodu. Najvrednije je ako se to radi zimi, kada je izbor svežeg povrća oskudan. Crveno ili narandžasto je najslađe, a kuva se oko 25 minuta i desi se da se za to vreme i raskuva, te je idealno za pripremu čorbi, variva, namaza…
Pre kuvanja – potopiti
Pored mnogo korisnih osobina, ova namirnica ima i jednu manu. Naime, zbog obilja fitata, ona je inhibitor tripsina, fermenta koji kod ljudi ima veoma važnu ulogu u varenju. Zbog toga je potrebno da se seme sočiva veče pre kuvanja potopi u mlaku ili toplu vodu, u kojoj će odstojati celu noć. Tako će se znatno smanjiti sadržaj fitata. Takođe, ova namirnica nije preporučljiva za osobe obolele od gihta.
Narednog dana, pre kuvanja, voda se ocedi, seme prebaci u lonac, doda tri puta više vode i kuva. Čim proključa, temperaturu treba smanjiti a lonac poklopiti. Za salatu se kuva kraće, a za sva druga jela neophodno je duže kuvanje.
Preporučuje se da se u ishrani kombinuje sa različitim žitaricama u istom obroku jer se samo na taj način dobija uravnoteženi sastav esencijalnih aminokiselina neophodnih ljudskom organizmu. Dobro se slaže i sa mesom, jajima, a u salatama sa svežom paprikom, začinskim biljem, belim lukom, đumbirom i maslinovim uljem. Postoji mnogo recepata a mi smo odabrali samo neke.
Krem čorba
Potrebna je jedna velika šolja crvenog sočiva, koje se uveče potopi u vodu, tri kašike bulgura (brašno od oljuštenih zrna pšenice, najbolje je kupiti ga u prodavnici zdrave hrane), jedna drška celera, jedan čen belog luka, kašičica slatke crvene paprike, 200 mililitara pasiranog paradajza ili jako gustog domaćeg soka, i po ukusu so, biber, limun, sušena nana i čili papričica.
Sočivo procediti i ubaciti u ključalu vodu zajedno sa prepolovljenim čenom belog luka, drškom celera isečenom na sitnije komade, čili papričicom i malo maslinovog ulja i krupne morske ili himalajske soli. Petnaestak minuta kasnije dodaju se bulgur i crvena paprika, nalije toplom vodom ili bujonom (supom) od povrća i kuva još pola sata. Desetak minuta pred kraj kuvanja doda se paradajz. Lonac sa skuvanim povrćem se skloni sa vatre, izvadi papričica, u poseban sud ocedi deo tečnosti i sačuva. Sve povrće se izmiksa štapnim mikserom, sjedini sa odlivenom tečnošću, po želji doda još vode i prokuva.
Gotovu čorbu toplu servirati u tanjire, posuti suvom, usitnjenom nanom, dodati nekoliko kapi maslinovog ulja, a uz tanjir staviti krišku limuna koja će se iscediti u čorbu neposredno pre jela.
Varivo sa slaninom, šargarepom i krompirom
Za četiri osobe je potrebno: 300 grama zelenog sočiva, 20 g margarina, 40 g slanine, 50 g šargarepe, 200 g krompira, nekoliko listova lovora, dve kašike suvih začina, malo suvog majorana.
Posle natapanja sočivo se skuva. Preporučljivo je da se na pola kuvanja voda odlije i doda sveža. Za to vreme na margarinu se proprži seckana slanina, dodaju šargarepa i krompir isečeni na kockice, lovorov list, majoran, ulije malo vode i kratkotrajno prodinsta. U to se doda suvi začin rastvoren u malo vode i skuvano sočivo, i kuva još petnaestak minuta. Ovo varivo se najbolje slaže sa svinjskim pečenjem, ali može da se jede i samo, bez dodataka.
Palačinke od sočiva i pirinča
Svi recepti za ovaj specijalitet potiču iz Indije, gde se palačinke prodaju i na ulici jer se, kada se to radi svakodnevno, lako i brzo pripremaju. U našim uslovima pripreme traju noć i ceo sutrašnji dan, ali vredi se potruditi.
Za 15 do 20 palačinki je potrebno: 300 grama dugozrnog pirinča, 100 g crvenog sočiva, mlaka voda, po četvrtina kašičice soli, kurkume, mlevenog bibera, dve kašičice sitno seckanog lista korijandera, ulja za prženje.
U mlaku vodu se, oko osam sati pre pripreme, a to je najbolje uraditi prethodno veče, potope pirinač i sočivo. Ujutru se voda ocedi, smesa stavi u blender ili se izmiksa štapnim mikserom, sve dok se ne dobije glatka masa. Posuda se pokrije providnim celofanom i ostavi u toploj prostoriji naredna 24 sata, da smesa fermentiše. Testo na površini mora imati sitne mehuriće, a ukus mu je kiselkast.
Pre prženja u smesu se dodaju so, biber, kurkuma i korijander. Teflonski tiganj se premaže uljem ili margarinom. Velikom kašikom ili manjom kutlačom se zagrabi smesa, polako se spusti na zagrejan tiganj i blago i pažljivo raširi po dnu jer je lepljivija od one za palačinke. Peče se sa svake strane po pola minuta, a gotove palačinke čuvaju se na toplom mestu.
Ćufte od sočiva, sira i tikvica
Za četiri osobe treba: 150 grama sočiva (bilo kog), 100 g tvrdog narendanog sira, jedna tikvica ili zimi narendan krompir u adekvatnoj količini, glavica crnog luka, tri-četiri čena belog luka, jedno jaje, tri kašike maslinovog ulja, šest kašika prezli, tri kašičice seckanog lista peršuna, kašičica soli, po želji malo bibera i slatke pavlake i kukuruznog brašna i palente.
Prethodno potopljeno sočivo se prokuva oko 20 minuta, procedi i ostavi da se prohladi. Dok se ono kuva, pripremiti ostale sastojke – narendati sir, tikvicu ili krompir i izmešati sa kuvanim prohlađenim sočivom. Dodati jaje, maslinovo ulje, prezle, peršun, začine i mešenjem napraviti ujednačenu smesu. Vlažnim rukama oblikovati ćuftice i uvaljati ih u mešavinu kukuruznog brašna i palente.
Ćufte se mogu napraviti i dan ranije i čuvati u frižideru. Ukusnije su kada „odstoje“. Prže se u zagrejanom ulju ili u rerni, što je čistije za domaćicu. U tom slučaju se tepsija naulji, stavi papir za pečenje i peče na 180 stepeni, dok ćufte ne dobiju fino obojenu hrskavu koricu.
S. Mujanović
Dobro jutro broj 561 – Januar 2019.
