На Сретење би младе девојке посебно требале да буду опрезне и да без преке потребе не излазе из куће. Јер верује се да ће им младожења бити по изгледу и карактеру сличан мушкарцу кога тај дан првог сретну. Младенци су некада избегавали и да се венчавају на овај дан, јер се веровало да ће склопљени брак бити кратког века.
Старији кажу да у овом веровању „нема омашке“. Међутим, млади на то често гледају као на „бабске приче“. Слично „размишљу“ и дивље зверке које све ређе поштују календар. Како се верује, на Сретење се медведи буде из зимског сна и излазе из јазбине. Уколико осване сунчан дан, а медведи се уплашени од сопствене сенке врате назад у брлог, зима ће потрајати још шест недеља. Ако је пак облачно и медвед не угледа своју сенку, пролеће је близу.
– Ни зиме ни медведи нису што су некада били. Нема више великих снегова, а ове зиме снега готово да није ни било, док су температуре праве пролећне па је и све мање медведа у дубоком сну. Целе зиме су били активни у планини, мештани и ловци виђали су њихове трагове у блату и снегу, али нисам чуо да су правили штету – каже Десимир Спасојевић из засеока Равни тор у врлетима Муртенице код Нове Вароши.
Сретење је непокретан празник и црква га убраја међу петнаест највећих. На тај дан је како сведочи Свето писмо, Дева Марија донела у јерусалимски храм тек рођеног Исуса Христа. За овај празник везани су многи обичаји, а како се верује, на Сретење се сусрећу зима и лето. Сретење је иначе средина зиме па се овај празник још назива и Средозимци.
Пре Друго светског рата Сретење је била слава четника, као и абаџија, мајстора за израду одеће од сукна, чији је занат нестао пред налетом модерног.
– Далеко од својих светилишта, у току петовековног ропства, кад му је, углавном, сва светиња била дрвена црквица, са приученим свештеницима као чуварима вере и обичаја, српски народ је заборавио и само значење празника Сретења, Не знајући да је то велики празник, наш народ , у којем је својевремено ишчилило знање да је то светковина сусрета Симеона Богопримца са Исусом Христом, дао је овом благдану своје, народско, значење.Чак, по једном значењу, овог дана су Сретен и Обретен, непостојећи свеци које је неупућени народ надоместио и сврстао у овај дан, подстакнут његовим називом – записао је својевремено наш познати етнолог Миле Недељковић.
Сретење међутим, има посебно место у историји српског народа. На тај дан дигнут је 1804. у Орашцу Први српски устанак под вођством Карађорђа Петровића, док је 1835. године донет Сретењски устав, први устав Србије, један од најмодернијих, најдемократскијих и најлибералнијих устава свог доба. Овим уставом је Србија прва на Балкану укинула феудализам.
Жељко Дулановић
