СРПСКИ КРАСТАВАЦ: Свеж купују Немци, кисели наше комшије

Пише: Проф. Др Жарко Илин

Краставац је једна од економски најзначајнијих повртарских врста, и у свету, и код нас. У Србији се гаји на близу 4.000 хектара. Највећа производња је у Шумадијском региону и у западној Србији, где заузима око 1.500 хектара, следи источна и јужна Србија с око 1.340 хектара, у Војводини се краставац гаји на око 850, а у Београдском региону на око 230 хектара. Србија укупно годишње произведе око 55.000 тона краставаца, што за свежу потрошњу, што корнишона. Значајне количине индустријски произведеног корнишона иду у извоз, у околне земље, а највише у Немачку. Значајне количине свежег краставца извозимо у ову земљу, док у окружење извозимо углавном прерађени, конзервисани краставац. Разлог за толику популарност нашег краставца у Немачкој лежи у цени радне снаге: код нас је дневница 1.900 динара плус трошкови превоза, што износи око 20 евра, док је у Немачкој сатница радне снаге девет евра.

Принос више зависи од места производње, а мање од региона. Врхунски приноси остварују се у различитим облицима заштићеног простора. Тако се у објектима са додатним загревањем приноси крећу од око 50кг/м² и имају обично две жетве, док је у објектима без додатног загревања обично једна жетва, и то на нивоу од око 15кг/м². У производњи на отвореном пољу салатних сорти, ти приноси се крећу на нивоу од преко 10кг/м² или преко 100 тона по хектару, док се код краставца корнишона, ти приноси, уз савремену технологију, крећу од 7 до 10кг/м² , односно, од 70 до 100т/ха. Ови приноси су нешто мањи од салатних, јер се класира у три класе за домаће тржиште: прва класа дужине 3 до 6 цм, друга класа 6 до 9 цм и трећа класа 9 до 12 цм. Све преко тога продаје се као салатни краставац и пласира преко зелених пијаца за свежу потрошњу.

Тражи пуно влаге и топлоте

Краставац има повећане захтеве за условима успевања с обзиром на порекло, јер потиче из тропских предела југоисточне Индије. То значи да има повећане захтеве и за температуром и за влажношћу ваздуха. Што се тиче биолошке вредности, садржај суве материје је веома мали, и креће се од три до пет процената, али зато има веома висок садржај воде, од 95 до 97 процената, због чега, као и због садржаја никотинске и лимунске киселине, има изузетно пријатан укус и арому. Садржи и гликозид – кукурбитацин: он даје специфичну арому и укус, али у неповољним условима, краставац с већом концентрацијом кукурбитацина може имати горак укус. То се обично дешава у периоду високих температура, знатно изнад 39 степени Целзијусових, као и кад нема довољно воде.

Краставац након сетве врло брзо клија и ниче, за неких 4 до 8 дана, на оптималним температурама од 25 до 30 степени Ц. Након ницања, први прави лист појави се након пет дана. У пракси се користе гиницијске и партенокарпне сорте, с тим да су ове друге с већинским, искључиво женским цветовима, које су носиоци приноса, док је код гиницијских сорти, које се углавном више не користе, период вегетације био краћи, свега 40-50 дана, и углавном су се у првој фази формирали искључиво мушки цветови, који не носе плод, а тек у другој фази продужењем дана се почињу формирати женски цветови који носе принос. Важно је у пракси, без обзира на то да ли се краставац гаји у затвореном или на отвореном пољу, продужити време производње са тих 40 до 50 на преко 110 дана, и зато се сад користе партенокарпне сорте.

Минимална температура клијања је 12 степени и она се односи на директну сетву на отвореном. То значи да кад у сетвеном слоју земљишта, на дубини до 7цм, температура буде 12 степени Ц, може да почне сетва на отвореном пољу. Крајем априла та температура била је тек око 9 степени, а хладни таласи држали су је још неко време ниском. Оптимална температура за клијање и ницање је 25 до 30 степени и овај податак нам је од изузетног значаја при производњи краставца преко расада, без обзира на то да ли се расад производи за пластенике или за отворено поље. То значи да ће се у клијалиштима одржавати температура на овом нивоу, како би краставац никао за четири дана, а након тога се износи и шири у различите облике и типове заштићеног простора са додатним загревањем, за производњу расада у наредне три до четири недеље.

Не расте испод 10 Целзијусових степени

Занимљиво је да краставац зауставља раст на 10 степени Ц, на тој температури одбацује и цветове, а до уништавања надземног дела биљке може доћи већ на температури од -0,5 степени Ц. Ове температуре могу да се појаве до краја друге декаде априла, али понекад могу да захвате и трећу декаду, па чак и прву половину прве декаде маја. Да не би дошло до оштећења, без обзира на то да ли је производња на отвореном пољу преко расада или директном сетвом семена, неопходно је обезбедити непосредно покривање биљака агротекстилом. Неки произвођачи кренули су са сетвом 5.-6. априла, да би их затекао хладни талас. Ако је краставац поникао, а није заштићен агротекстилом, велике су шансе да мора да се пресеје. Семе има изузетно високу цену, што значи да оваква грешка значајно поскупљује производњу. Зато је јако важно познавање захтева краставца, како би се избегле критичне фазе.

Краставац има веома бујну вегетативну масу, с примарним, секундарним и терцијарним врежама, на којима се налазе веома крупни листови, који имају веома добру фотосинтетичку активност. То значи да нема превеликих захтева за светлошћу, поготово у заштићеном простору. У предзимском, зимском и ронопролећном периоду, кад је дан јако кратак, с веома малим интензитетом светлости, краставцу, за разлику од парадајза и паприке, није неопходно додатно осветљење. У производњи у рано пролеће, у пластеницима тунелског типа додатна светлост такође није потребна, а у производњи на отвореном пољу потребе за светлом регулишу се величином вегетативног простора.

За разлику од светлости, краставац има јако велике захтеве за земљишном влагом, али и за ваздушном влагом. Захтева 80 посто пољског водног капацитета земљишта, и то је једна од пољских врста која има највеће захтеве за земљишном влагом. Краставац такође захтева веома високу влажност ваздуха и она се у пластеницима и стакленицима одржава на нивоу од минимум 90-95%, док се то на отвореном пољу постиже сталним наводњавањем, гајењем у биљним кулисама, гајењем у заштићеном простору на отвореном пољу, а тај простор штите и усејане високе културе, као што је кукуруз, сунцокрет. Оне не дозвољавају смањење релативне влажности ваздуха.

Ова повртарска култура захтева средње лака до средње тешка земљишта, високе плодности, дубока, добрих водних, ваздушних и топлотних особина, врло пропусна, с ниским нивоом подземних вода, значајно испод 80цм и захтева неутралну реакцију, пошто јако лоше реагује на базна и кисела земљишта. У плодореду краставац долази искључиво на прво место, производи се у паузи од минимум четири године. То значи да се на исту парцелу у четвороредном плодореду може вратити тек након пет година и никако га не треба гајити после култура из исте фамилије: лубенице, диње, тикве, такође ни после паприке, парадајза, патлиџана, кромпира, јер су бројни проузроковачи болести заједнички за краставац и ове повртарске врсте.

Основна обрада зависи од времена производње. У највећем броју случајева је јесења и важно је урадити је што је могуће раније: било би добро у септембру, ипак, чешће буде октобар или почетак новембра. Та обрада треба да буде на дубини од 30цм. За производњу као накнадног усева, најчешће за индустријску прераду, као што је производња корнишона, основна обрада може бити током маја, јуна и у првој декади јула, а после претходно скинутог спанаћа, салате, грашка, али и јечма или пшенице. У том случају основна обрада треба да буде на дубини од 25цм. У оба случаја после обраде потребно је равнање и затварање бразде и квалитетна предсетвена припрема. Краставац има повећане захтеве за хранива: са 10т/ха краставац износи 10кг азота, 7-25кг чисте активне материје фосфора, 20-25кг чисте активне материје калијума, око 20кг калцијума и приликом плана ђубрења, сем ђубрења органским ђубривима на нивоу од 40-60т/ха, треба водити рачуна о ђубрењу фосфором, поготово калијумом, а притом треба користити сулфатни облик, никако хлоридни јер је краставац јако осетљив на јоне хлора из минералних ђубрива.

Размак приликом сетве или садње је 150 цм између реда, и 20 до 25цм у реду, с тим да сетва на отвореном пољу почиње чим се створе оптимални услови: на међуредно растојање од 150 цм сеју се у кућице 2 до 4 семенке, тако да се у просеку на дужни метар стави чак до десет семенки. Семе краставца у једном граму има 30 до 35 семенки, па се по једном хектару сеје минимум два, често два и по, а понекад и три килограма семенки.

Сетва обично траје од почетка друге декаде априла, понекад и у другој половини априла, као што је било ове године, и завршава се до прве декаде јула. Агротекстил се користи у раним сетвама или садњама из расада, То је врло лаган, порозан материјал, од полипропилена, пропушта светло и кишу, а подиже температуру до 4,5 степена Целзијусова и изузетна је заштита од ниских температура у априлу и мају. Обично се скида у првој половини треће декаде маја, евентуално крајем маја. Са бербама се почиње почетком јуна и свака два-три дана бере се све до октобра. Уз редовну меру неге загарантован је висок принос. За једну четворочлану породицу потребно је гајити краставац на око хиљаду метара квадратних, како би се остварио континуитет рода до 120 дана и тако обезбедили добри приходи.

Популарне сорте

Најчешће су ту профи, ринго, ајакс, доломит, мотива, хармони, марија, дакле, бројне су сорте повољне за наше услове и дају изузетне ефекте у нашим условима – и сви су равни. Наравно, краставци више нису криви јер се користе партенокарпни хибриди. До кривљења краставаца долазило је код гиницијских сорти због странооплодње. Код партенокарпних хибрида нема мушких цветова, нема оплодње и нема кривљења краставаца.

Драгоцен за наше здравље

Занимљиво је да у веома малом садржају суве материје краставац има висок садржај протеина који су састављени од веома важних есенцијалних аминокиселина и њихов садржај је на нивоу од 0,2 до 0,3 посто. Садржи и веома мало уља 0,1 до 0,2%, и ова уља се налазе у семену. Како се краставац користи кад почне да се формира биљка, а не његово семе, тај садржај уља је минималан. Садржи значајну количину целулозе 0,1 до 0,2%, што му додатно даје на квалитету, јер она директно није сварљива у организму, али потпомаже варење и чишћење црева од штетних материја. Посебна вредност краставца је висок садржај витамина Б1, Б2 и поготово витамина Ц, а од минералних материја на првом месту је магнезијум, што је посебно важно у овој епидемији коронавируса. Такође, има висок садржај калцијума, фосфора, цинка и гвожђа, што је важно за исхрану малокрвних особа. И то је један од главних разлога што је краставац изузетно тражен у целом свету. Гаји се чак до 61. степена географске ширине, с тим да се на северу углавном производи у стакленицима, пластеницима, а изнад 55. степена и даље уз обавезно додатно загревање.