На питање на чему почива добар род, произвођачи ће рећи – на њиви, стручњаци – на примени агротехнике, а калемари, људи помало заборављеног и запостављеног занимања, најбоље знају да све почиње много раније, пре него што се воћка или лоза засаде. Јер, калемарство је темељ и виноградарства, и воћарства.
Калемари несумњиво имају огромно искуство, вештине и изузетну стручност у послу који обављају, сматра проф. др Милан Лукић, директор Института за воћарство у Чачку, али као и у сваком послу потребно је да им буду доступна нова научна сазнања. О коликом поверењу је реч, говори и податак да ова научно-истраживачка установа тесно сарађује с калемарима из трстеничког краја, који обављају технички део посла у калемљењу садница воћа, које институт производи и продаје.
- Вештина калемљења у том крају преноси се са генерације на генерацију и они су врсни зналци тог посла. Они су, такорећи, искуствени стручњаци. Примера ради, они код нас обављају калемљење са задатим сортама и подлогама. Али, генерално говорећи о калемарству, сматрам да је потребно да струка, наука или надлежно министарство за те људе организују едукације. Тај сегмент је потребан, јер брже стижу нове сорте од подлога. А у калемарству један од најважнијих постулата је компатибилност сорте и подлоге – каже проф. др Милан Лукић.
О калемарству се учи у пољопривредним школама. Искуство се, ипак, стиче тамо где калемови настају, а нема познатијих калемара од оних из Велике Дренове на обалама Западне Мораве. Из овог места и десетак околних села сваке године крене у свет преко десет милиона лозних калемова и родних садница шљива, крушака, јабука, кајсија, дуња. Расту широм Србије и бивше Југославије, у скоро свим земљама некадашњег Совјетског савеза, у арапским земљама, Молдавији.
– Да би се добио, на пример, један лозни калем, који ће виноградар посадити, потребно је две године. Прве године подлоге расту на њиви, затим се секу и доносе кући. Калемари их крате на око 50 центиметара, скидају све пупољке, а пред само калемљење крате део до зглоба, где лоза треба да пусти корен и – онда почиње калемљење. Кад се лоза окалеми, ставља се у стратификале. Најчешће је то жути песак, који због својих карактеристика одлично конзервира калем. Лоза ту проведе још једну сезону у трапу, пре него што се испоручи купцима – каже Саша Чолић из Велике Дренове, по образовању историчар, али и калемар, у чијој породици та традиција траје дуже од једног века.
За дан може да се накалеми око 2.500 подлога. Вештији и искуснији могу и до 5.000 подлога дневно. А овај занат учи се од малих ногу. Неко у школи, али већина то научи од старијих.
– Као деца ишли смо од куће до куће и калемили. Ниједан домаћин овде у нашем крају не одбија децу, јер сви желе да ова вештина опстане и да се не заборави. Једино су се плашили да се не посечемо оштрим калемарским алатом – сећа се Саша.
У литератури постоји преко 200 начина калемљења, али само неколико се користи у пракси. Најчешћи су окулирање, просто спајање, калемљење „енглеским“ спајањем, спајање са стране, калемљење под кору, калемљење на исечак, окулирање на штит, калемљење на мост.
Мало је познато, али ова вештина на обалама Западне Мораве настала је захваљујући једној штеточини. Наиме, филоксера, инсект пренет из Северне Америке у Европу, уништила је питоме европске винограде од половине 19. до половине 20. века. Филоксера напада корен винове лозе и изазива његово сушење. Да би виноградарство у Европи опстало, прешло се на калемљење европске лозе на подлогу америчке дивље лозе која је развила отпорност на ову болест.
– Тако је велика несрећа за виноградаре, која се слободно може назвати и катаклизмом, довела до појаве калемарства у којем је Велика Дренова и читав крај око Трстеника, видео своју шансу. Осниване су калемарске задруге, још 1903. године је преко њих ишао пласман производа. Некада се буквално свака кућа бавила калемарством и у бившој Југославији скоро да нема винограда или воћњака који није засађен садницама из овог краја – каже Саша Чолић.
Кaлeмaри кaжу дa je прe рaспaдa Jугoслaвиje, у врeмe кaд су пoстojaлe зaдругe, биo oсигурaн плaсмaн и свa прoизвoдњa je билa субвeнциoнисaнa. У тo врeмe je свaкo дoмaћинствo у oвим кaлeмaрским сeлимa прoизвoдилo пo 200.000 кaлeмoвa. Кoликo je билa рaзвиjeнa oвa прoизвoдњa гoвoри и пoдaтaк дa je шeздeсeтих гoдинa XX. вeкa у oвих нeкoликo сeлa прoизвeдeнo oкo 50 милиoнa кaлeмoвa и дa je, нa примeр, 1961. гoдинe сaмo зa Русиjу извeзeнo 19 милиoнa сaдницa.Данас је у трстеничком крају мање калемара него почетком 20. века, али не одустају. Они су и последња шанса да се овај јединствени занат очува и унапреди.
Др Милан Лукић подсећа на то да је основ успешне воћарске производње правилан избор квалитетних садница и да калемари и расадничари имају велики утицај на ту област, те је због тога потребна тесна веза између њих и стручњака. У последње време у подизању засада, пре свега јабучастих и коштичавих воћних врста, највише се користе такозване “книп” саднице. Међутим, домаћа производња ових садница је, како наводи Лукић, процентуално готово једноцифрена у односу на увоз.
– У трстеничком крају, који је најпознатији по калемарству у овом делу Србије произвођачи, на жалост, немају велике површине и не могу да испоштују препоручено растојање, које се тражи у производњи “книп” садница јабука. С друге стране, производња ових садница траје годину дана дуже. То поскупљује производњу за, у том тренутку, непознатног купца. За произвођача то представља неизвесност и самим тим терет, каже Лукић.
Организација курсева и семинара за калемаре требало би да да буде повремена, али константна, сматра Лукић и додаје да су оне неопходне како би се калемљење обавило на одговарајућој подлози.
- За виљамовку, краљицу крушака, најбоља је подлога дуње Ба29. Провансалска дуња, клон Ба 29 (БА 29, БАЦ 29) је вегетативна подлога за крушку која најбоље подноси креч. Нешто је бујнија од дуње МА и осетљивија на мраз. Дакле, струка је дошла до таквих сазнања и то би требало да учинимо доступно калемарима. Јер, као и у сваком другом послу потребно је пратити трендове, како бисмо за савремену интензивну производњу добили најквалитетније саднице воћа – каже др Лукић.
Која је улога државе
И министар Милан Кркобабић оценио је да Србија има велике неискоришћене ресурсе за знатно повећање производње квалитетног сертификованог садног материјала и да може да се врати на славну позицију великог извозника. Национални тим за препород села Србије позвао је све грађане и повратнике да оснивају пољопривредна газдинства и да се удружују у калемарске задруге, чиме би стекли услов да конкуришу за подстицајна средства у оквиру пројекта “500 задруга у 500 села“.
- Србија поседује велике неискоришћене ресурсе за знатно повећање производње квалитетног сертификованог садног материјала, који могу да је врате на славну позицију великог извозника, као када је некада само на руско тржиште извозила лозне калемове за око 30 милиона долара годишње. Србија има далеко боље агроеколошке услове за производњу садног материјала у односу на многе земље из којих тренутно увозимо калемљене саднице. Уз то, на факултетима и институтима имамо и међународно признате стручњаке за воћарство и виноградарство, који могу значајно да подигну квалитет те производње. Наши домаћини не смеју да пропусте ту шансу! А, њихови изгледи за успех су неупоредиво већи ако се удруже и у процесу производње уштеде, а на светском тржишту лакше и брже зараде више новца – каже Кркобабић. Он наглашава неопходност да држава снажније подстиче већу производњу квалитетног садног материјала мерама пореске и кредитне политике, које ће бити стимулативније ако су произвођачи калемова удружени. Пре свега, за пољопривреднике би било корисно смањити царинску стопу за увоз механизације за производњу садног материјала.
У буџeт Србиje je 2017. гoдинe пo први пут увeдeнa стaвкa кoja сe oднoси нa пoмoћ прoизвoђaчимa сaдницa, oднoснo кaлeмaримa. Mилeнa Tурк, пoслaницa из Tрстeникa билa je инициjaтoр дoнoшeњa прaвилникa зa пoдстицaj прoизвoдњe сaднoг мaтeриjaлa, кaжe дa су прeдвиђeнa срeдствa дo 500.000 динaрa пo кoриснику.
- – Прe три гoдинe су пo први пут у буџeт Србиje уврштeнa пoдстицajнa срeдствa зa прoизвoдњу сaдницa. Oвe гoдинe је зa ту нaмeну издвojeнo скoрo 115 милиoнa динaрa. Инициjaтивa je крeнулa из oкoлинe Tрстeникa jeр нa тoм пoдручjу пoстojи вeлики брoj калемара, кojи чaк 95 oдстo прoизвoдa извeзу – додаје Mилeнa Tурк.
Б. Ненковић, Б. Гулан
Добро јутро број 581 – Септембар 2020.
