Тавник код Краљева је село с највише стабала дуња по глави становника у Европи. Са 1.200 становника има преко 60.000 стабала, или 50 стабала по Тавничанину. Званична статистика бележи да око две трећине дуња у нашој земљи потиче управо из Тавника. Овај податак још је импозантнији ако се зна да је Србија, са 13.000 тона годишње, други највећи произвођач дуња у Европи, одмах иза Шпаније.
До Тавника може да се дође са две стране: од Крагујевца преко Груже, и од Краљева. Али, када се дође до табле ништа не указује на то да се долази у место које производи највише дуња. Мештани кажу да им недостаје пажње и мало рекламе како би сви у свету знали за богатство у њиховом селу. Није злато, али по боји личи.
Преко 300 хектара земље у Тавнику под стаблима је дуња, а нови засади само ничу. Кажу, није то само због погодне климе и састава земљишта које даје добар род и најквалитетније плодове, већ и због добре цене овог воћа у последњих неколико година.
Владо Обрадовић је један од највећих произвођача дуња у Тавнику. Има четири хектара са 3.500 стабала, а пројектовани принос је 200 тона. У пуном роду, после осме године, он ће убрати од три до четири вагона по хектару, или око 70 килограма са сваког стабла. Каже да су падине Котленика душу дале за узгој дуње. Разлог је рудник под земљом и ветар над тлом.
- Цело село окренуто је ка Руднику и целог дана је осунчано. Осим тога, овде постоји изврсна ружа ветрова. С Овчара стално дува ветар и укршта се с оним с Котленика и Рудника. Поред тога, у земљишту има доста лигнита. Такви услови у Тавнику дају дуњи 30 посто суве материје више него на било ком другом подручју. Прерађивачи знају колико је то битно код воћа, и то тавничку дуњу чини најквалитетнијом – каже Владо Обрадовић.
Засад дуње је дуговечан. Може да потраје и до сто година. Улагања по хектару износе око 10.000 евра, а најскупља је припрема земљишта.
- Потребно је риголовање, ђубрење стајњаком, па поново орање, потом припрема за садњу и на крају сама садња. Саднице су од два до три евра, а после пете године принос по хектару је од 30 до 50 тона – истиче наш саговорник.
Обрадовић додаје да је гајење дуње исплативо, али под условом да домаћин има веће површине.
- Ако имате тридесетак ари, то су мале количине за калкулацију, па вас је баш брига колико коштају. Међутим, када су засади већи, практично сте у својеврсном бизнису под отвореним небом. Цена дуње просечно износи 50 динара по килограму. Претпрошла година је, рецимо, била лоша због тешких временских услова и било је тешко сачувати и стабла и плод. Ова је била половична. Али, ако изузмемо ћуди неба, цена од 30 евроценти је она која задовољава и произвођача и прерађивача. Ервинија је највећи непријатељ ове воћке. Иако је дуња отпорнија на ту болест и од јабуке и крушке, тешко ју је сачувати – објашњава Обрадовић.
Највећи део приноса дуње из Тавника одлази у ракију, јер нема, као некада, откупа за прераду. Дуња није претерано заступљена у свакодневној исхрани, а и све мање се праве слатка и џемови. Због тога одгајивачи сами праве ракију или дуње продају дестилеријама.
- Ипак, нема куће у Тавнику која нема воћњак под дуњама, а тако је већ три века. Има стабала, старих више од сто година, која и даље рађају. Јасно је да је ово непредвидива и ћудљива воћка. Када ме неко пита шта је потребно за узгој дуња, кажем му: да си спреман да спаваш у воћњаку. Морате стално да проверавате да ли је стабло захватила нека болест. Ипак, овде у Тавнику верујемо да ће дуња тек бити тражена и да ће људи од овог воћа моћи пристојно да живе. Ово село има највише дуње у Европи, али, на жалост, то ниједна власт бар век уназад није знала да препозна и искористи, те да помогне сељацима да развију производњу и прераду – каже Обрадовић.
Зашто нема субвенција?
- Дуња је за гајење најтежа воћка, јер је подложна не само ервинији, већ и другим болестима. Саднице нису тако јефтине. Ако хоћете квалитетну садницу, не можете да је купите испод два и по до три евра – каже Обрадовић. Истиче да на тржишту нема довољно квалитетних садница дуње и препоручује да садни материјал воћари купују од проверених произвођача. Проблем је и тај што нема државних субвенција за ову врсту воћа, тврди наш саговорник, али ако имате квалитетно земљиште и ако сте предани раду, гајење дуње и те како може да се исплати.
Б. Ненковић
Добро јутро број 571 – Новембар 2019.
