Регенеративна пољопривреда је нови начин узгајања усева који одржава здравље земљишта и његов капацитет да задржава угљеник. Сматра се да има важно место у решавању проблема насталих услед климатских промена.
Пољопривредно земљиште данас, упркос савременим мерама које се примењују, има упола мање угљеника него пре пола века. Овај елемент долази из биљних остатака у земљи и на њеној површини и из примењеног стајског ђубрива.
Ипак садашњом пољопривредном праксом не уноси се довољно угљеника да се сачува квалитет земљишта. Ту наступа регенеративна пољопривреда чије принципе подстиче Европска унија кроз велики „Хорајзон“ пројекат „Агрикепчер“. Компанија ГИЛАБ послује под окриљем Научно- технолошког парка, и покретач је и носилац овог пројекта, чији је циљ да помогне промоцију и примену обраде земље у хармонији са природом.
„Поред основне идеје коју је ГИЛАБ дао и координисања целог пројекта ми развијамо срж техничког решења које је базирано на коришћењу сателитских технологија. Користимо сателитска снимања за проверу да ли се фармери придржавају одређених правила регенеративне пољопривреде“, наводи Драгутин Протић, сувласник компаније ГИЛАБ.
Платформа прати да ли се пољопривредници придржавају динамике орања, да ли након жетве на парцели остају жетвени остаци, као и да ли су током зиме њиве огољене или су засејане тзв. покровним усевима. Ове мере омогућавају већу акумулацију органског угљеника у земљишту.
„То су све ствари које ми можемо да видимо коришћењем сателитских података и наравно коришћењем вештачке интелигенције“, додаје Протић.
Информацијама потребним за доношење одлука које омогућавају очување ресурса и оптималну производњу, пољопривредници приступају преко једноставне и веома интуитивне веб- апликације. Осим њима, платформа је важна још двема групама корисника.
„Можда су најзначајнији корисници особе које праве те пројекте и оне су у директној комуникацији са фармерима. Они користе платформу да би прикупили податке о тренутном стању угљеника у земљишту и друге информације из сателитских снимака, а све да би направили пројекат и пратили промене. Трећа врста корисника су аудитори. Они на платформи имају исте могућности као и пројектантим и они контролишу да ли су задовољене те регенеративне праксе“, објашњава Александар Секулић, технички менаџер ГИЛАБ-а.
„Пошто имамо континуирани мониторинг фарми односно пољопривредних парцела које су у систему, ми тачно знамо шта се дешава – који је квалитет усева, да ли се нешто са тим усевима дешава. С друге стране, помажемо пољопривредницима кроз те податке, јер можемо да им укажемо да ли постоји неки проблем са тим усевом, да ли је можда потребно наводњавање или примена одговарајућих агротехничких мера“, истиче Драгутин Протић.
Предвиђено је да пројекат буде тестиран на пилот-фармама у нашој земљи, Пољској, Грчкој, Великој Британији. Међутим, велико је интересовање и пројекат је проширен и на фарме у Португалији и Кенији.
Осим новца за сваку везану тону угљен-диоксида, који се добија кроз карбон кредите, привлачна је и могућност цертификације фарме за регенеративну производњу, која ће у будућности донети и нове привилегије.
Извор: РТС
Фото: Pixabay
