Рана пролећна производња зелене салате почиње сетвом половином децембра у грејаним пластеницима. Ова салата стиже за бербу крајем фебруара или почеком марта. Касно – пролећна пластеничка производња почиње крајем децембра и почетком јануара, а род се очекује у последњој декади марта или почетком априла.
Оптимална температура за клијање и ницање салате је од 15 до 18 степени, а расаду зими треба око шест недеља до пресађивања. Због кратке вегетације и осетљиве главице потребно је више пажње и рада, јер се грешке тешко исправљају. Љупко Стевановић из села Седларе код Свилајнца и његова породица деценијама узгаја салату преко зиме, јер рано поврће има добру прођу на тржишту.
„Али је гајење захтевније. Рана и касно-пролећна салата захтевају квалитетне супстрате, ђубриво, заштиту и грејање, а све то значи и више улагања. Само за пластеник са дуплом фолијом поребно је око 15 евра по квадрату. Из искуства знам да су мањи пластеници бољи због проветравања и контроле влаге и температуре. Међутим, поврће гајено у овим терминима има бољу цену и веома је тражено“, каже Љупко Стевановић.
Салата може да се сеје у појединачне контејнере, у коцке, гајбице или леје. Најмање пожељна сетва је у гајбицама, јер због густе сетве се корење салате испреплиће и може да се оштети приликом расађивања. Код производње расада важно је да контејенер или коцка никад не буду суви. За сетву користити пилирано семе. Уколико се сеје у лејама семе помешати са песком због правилнијег распореда. Густе засаде обавезно треба разредити.
Робусније сорте са већом главицом и листовима расађују се на размак 25×25 или 25×30, а ситније на 20×25 центиметара. Производња расада у оба термина захтева грејање, а даље гајење зависи од темепратуре ваздуха.
„Сама производња зелене салате у касно-пролећној сетви може без грејања, али у случају јачих мразева потребна је заштита агрилом. У рано-пролећној производњи највећи проблем је недостатак светлости, који продужава вегетациони период. Не треба грешити, па недостатак светлости надокнађивати повећањем темепратуре“, каже Стевановић.
Текст и фото: Биљана Ненковић
