Лети су баште прави рудници витамина и минерала. Једно од тих богатстава су тиквице. У породици тикава има око 850 врста, а код нас су најчешће повртарске тиквице. Гаји се много варијетета, а у оквиру сваког више сорти, који се разликују по облику, боји и намени.
Најчешће су обична тиквица, цукини, патисон, ређе шпагета тиквице, док се остале нађу у тек по некој башти, посебно када су у питању украсне форме.
Избор зависи од потреба и укуса. Обичне тиквице су најраширеније, посебно жбунасте форме, јер су практичније за бербу и мање баште. Цилиндрични, ваљкасти, глатки бели или светлозелени плодови најчешће се похују, пуне или од њих припрема укусно вариво.
ПОХОВАНИ ЦВЕТОВИ ТИКВИЦА
Цветове тиквица убрати ујутру рано, док су отворени. Пажљиво их опрати, изнутра и споља, и оцедити на кухињском паприру. У међувремену умутити неколико јаја, додати брашно, со или шећер, што зависи од намене, и направити смесу гушћу од оне за палачинке. Цветови се умачу у брашно и прже на врелом уљу. Извађене их ваља оцедити на кухињском папиру.
Цукини тиквице расту такође у облику жбуна. Беру се искључиво млади плодови – тамнозелени, светлозелени – без или са уздужним пругама, ваљкасти или крушколики. Кора је глатка, мека, са слабо израженим ребрима. Сваки плод може да има двоструку намену. Доњи, шири, у коме су семенке, после чишћења може да се напуни,без уклањања коре, а горњи да се исече на тање кришке и грилује или похује.
Патисон тиквице је лако препознати. Изгледају као украсни тањири чипкастих ивица, па их у народу често и називају „тањираче“. Кувају се, прже, похују, рендају, али и киселе као краставац корнишон, или се додају у туршију. Важно је да се плодови беру млади, три – четири дана после заметања, док се у њима не развије семе.
ГРИЛОВАНЕ ПА ЗАПЕЧЕНЕ
Две-три тиквице опрати, оцедити и без љуштења исећи на танке шните, благо посолити, побиберити и оставити на кухињски папир да се оцеде. У медувремену припремити прелив: три-четири чена белог лука, сок од једног лимуна, мало измрвљених или млевених семенки коморача, кашичица шећера, мало соли, везица коријандера, а може и першуна или целера, две кашичице маслиновог уља и мало воде. Шните гриловати у мало науљеном тигању и ређати у јена чинију. Сваки ред прелитиготовом смесом, а последњи посути са 100 грама сецканих печених пистаћа или несланог кикирикија, и ставити у рерну 10-15 минута да се запече.
Tу је и група мускатних тикава крушколиких плодова различите величине. Кора је глатка, мекана, а месо жуто или наранџасто, фине структуре, веома укусно, слатко, специфичне ароме која подсећа на дињу. Од свих тикава мускатна је најбоља за припрему пита, колача и прераду. Користе се искључиво зрели, хранљиви плодови богати шећерима, скробом, пектинима (везују отровне материје и избацују их из организма), витаминима А, Б, Ц и Е, и минералима – калијумом, фосфором и гвожђем. У 100 грама плода има 20 милиграма провитамина А, што је дупло више него код шаргарепе. У семену има много фосфора, који је важан у борби против холестерола.
Јела од ове тикве су веома разнолика – уштипци, суфле, слатко, компот, печене кришке.
С. Мујановић
Добро јутро број 556 – Август 2018.
