Пише: проф. Др Зоран Кесеровић
Није редак случај, поготово код воћара почетника, аматера и оних који се овим племенитим послом баве из хобија и жеље за корисном и здравом рекреацијом, да рода нема или није ни приближан очекиваном. А, засад је на доброј позицији и одговарајућој подлози, купили су здраве сертификоване саднице, ваљану сорту, пружили јој негу како наука и струка уче… Зашто се то дешава? Одговор је лак и прост за сваког искуснијег воћара. Плодова нема јер у време цветања није дошло до опрашивања и оплодње. Засадили су једну воћну врсту и једну сорту која није самооплодна, а заборавили да посаде и одређен број садница сорте опрашивача.
То је једно од првих слова азбуке воћарства: Приликом избора сорти, код појединих воћних врста мора се водити рачуна о односима основне сорте и сорти опрашивача, поготово код странооплодних воћних врста као што су јабука, крушка, већина сорти трешања, бадема, неке сорте вишње, кајсије и шљиве, али и код једнополних врста ораха, леске и питомог кестена. За постизање већих и стабилнијих приноса и добијање крупнијих плодова и код самооплодних воћних врста препоручује се садња сорти опрашивача.
Правилан распоред у воћњаку
О чему морате водити рачуна при избору сорти за опрашивање? Сорте опрашивачи треба да имају добру клијавост полена, да им се фенофаза пуног цветања барем 50% подудара с основном сортом, да постоје компатибилне гамете, да ступају у период плодоношења истовремено и да су приближно исте дуговечности. Правилан распоред сорти у воћњаку поготово је битан за странооплодне и триплоидне сорте. Код странооплодних и сорти с инкомпатибилним гаметама неопходно је да буду заступљене бар три сорте које се међусобно опрашују. Ако је у засаду једна сорта триплоидна, тада је неопходно да буду заступљене још три диплоидне сорте, како би се осигурала оплодња бар са једном од сорти опрашивача, као и међусобна оплодња диплоидних сорти. Приликом заснивања воћњака, треба настојати да број редова сваке сорте буде паран, због лакше организације заштите и бербе плодова.
Код странооплодних јабучастих воћних врста, поготово код јабуке, а и крушке, треба обезбедити одговарајуће опрашиваче у циљу што боље оплодње. У комплексу фактора који директно утичу на родност, избор добрих опрашивача за основне сорте има посебан значај. У последње време у свету се подижу моносортни засади јабуке, где се као опрашивачи користе поједине дивље врсте јабуке, или друге сорте јабуке које су распоређене у реду свако двадесето или тридесето стабло. Засади јабуке могу се подизати по блок систему – на пример, шест редова основне сорте златни делишес и два реда опрашивача грени смита, или шест редова златног и два реда црвеног делишеса.
У нас су већ подигнути такви засади, где су сорте комбиноване према осетљивости на пепелницу и чађаву краставост. Међутим, и овде треба бити опрезан код избора опрашивача. Честа последица, када се јаве лоши временски услови у време цветања, с обзиром на то да пчеле нису активне на нижим температурама, а наши произвођачи немају навику да уносе бумбаре у засаде, јесте слаба оплодња и мали број семенки у плоду, што утиче на деформацију плодова и касније на њихово масовно опадање. Такав је био случај и прошле године. За добро опрашивање сматра се да у засаду треба да буде 5 до 10% добро распоређених опрашивача.
Што више сорти, тежа је заштита
Јабука спада међу воћне врсте чија је технологија производње веома сложена и захтева врло велика улагања рада и средстава, али је зато високоакумулативна и економски врло интересантна. С друге стране, технологија њеног гајења спада у оне које су еколошки и с аспекта здравствене безбедности по човека врло сложене. Јабука је једна од воћних врста која захтева највећи број прскања за сузбијање болести и штеточина. Велики број прскања изводи се за сузбијање проузроковача пепелнице и чађаве краставости, а поготово чађава краставост у последњих неколико година задаје велике проблеме произвођачима. Када је у питању производња јабуке за стону употребу, хемијска заштита се може смањити само до границе која не утиче негативно на квалитет плодова. Ако су плодови намењени за прераду, може се у значајној мери смањити заштита против проузроковача болести и штеточина, јер је економски праг испод кога се може толерисати смањење квалитета, знатно нижи. Ако се подижу моносортни засади, лакша је заштита од болести и штеточина.
У засадима Србије водеће сорте су ајдаред, златни делишес и његови клонови, грени смит, јонаголд и његови клонови, црвени делишес са спур типовима и мутантима, нешто мање глостер, мелрозе и клонови гале. Најчешће се приликом подизања засада ишло с комбинацијама с парним редовима, у којима је основна сорта заступљена са шест или осам редова, а сорте опрашивачи од два до четири реда. Честа је појава да се комбинују две сорте ајдаред и златни делишес клон Б, иако се те две сорте у појединим годинама не поклапају у времену цветања, што је био случај и у 2006. години, када је на многим плантажама ајдаред био у фази прецветавања, а златни делишес у фази пуног цветања. Поред тога, комбинација ове две сорте није добра ни због заштите од болести јер је златни делишес сорта осетљива на чађаву краставост, а ајдаред на пепелницу. Зато се приликом заштите морају комбиновати најефикаснији препарати и за једну, и за другу болест, што поскупљује производњу. С друге стране, ајдаред који се води као сорта толерантна на чађаву краставост, а када се гаји у комбинацији са златним делишесом, постаје временом доста осетљива на ову болест, што се показало и у 2006. години.
У оваквим засадима у којима је комбинован велики број сорти, тешко је изводити хемијско проређивање плодова. Проређивање цветова и плодова је редовна и веома важна помотехничка мера која се примењује код већине воћних врста, а поготово код јабуке. На мањим површинама и када је у питању мањи број стабала, могуће је изводити ручно проређивање плодова, али када је у питању већа површина, то мора да се ради хемијским путем. Обично се користе препарати за време цветања или после цветања, или комбинација у време цветања и после цветања, где је веома важна величина плодића. У засадима јабуке у Србији доста је отежано хемијско проређивање плодова, због комбинације сорти различитог времена цветања.
У нашим савременим засадима јабуке у појединим годинама се остварује принос и до 60 тона јабуке по хектару, али се у таквим случајевима најчешће добија мало плодова прве и екстра класе. Након такве године, следеће године се остварује мали принос, или се дешава да засад неколико година даје велике приносе, а касније почиње да рађа мало или нередовно. У технологији производње јабуке у Србији, то је једна од слабијих карика у ланцу производње ове воћне врсте сложене технологије, али изузетно акумулативне. Зато, у наредном периоду мора да се поклони посебна пажња подизању моносортних засада, како би се олакшало хемијско проређивање плодова.
За крушку барем два опрашивача
У нашем сортименту све сорте крушака су странооплодне. Најчешће се саде четири реда основне сорте и два реда опрашивача и пожељно је да буду најмање две сорте опрашивача. Код крушке, већина сорти има добру клијавост, али сорте калуђерка, дилова масловка и аутохтоне сорте караманка и јерибасма немају добру клијавост и не би их требало користити за опрашиваче. Пчеле нерадо посећују цветове крушке због аминског мириса. Такође, треба гледати да биљке између редова које тада цветају буду уништене, али би и требало обавезно уносити солитарне пчеле и кошнице бумбара у воћњаке.
Код крушке водећа сорта је вилијамовка и као добри опрашивачи показале су се сорта клапова љубимица, боскова бочица и конферанс, али произвођачи често користе и санта марију због времена сазревања. За сорту фетелову добри опрашивачи су тревушка, клапова љубимица и красанка. За пакхамс тријумф која је једна од бољих сорти крушке, која показује велику отпорност на ниске температуре, бактериозу пламењачу и крушкину буву, добри опрашивачи су боскова бочица, клаповка и вилијамовка.
Код дуње постоје самооплодне, делимично самооплодне и самооплодне сорте. За лесковачку добар опрашивач је врањска дуња. Самооплодне сорте од познатијих су шампион, асеница и тријумф, али и код њих треба ићи, ради боље оплодње, с опрашивачима. Хемус је странооплодна сорта и добар опрашивач за њу је тријумф.
Трешња у чистим засадима трајно неродна
Највећи број сорти трешње има изражену аутоинкомпатибилност, због чега је ова воћна врста изразито странооплодна. Странооплодне сорте трешања не смеју да се гаје у чистим засадима, јер ће у таквим засадима остати трајно неродне. При гајењу ових сорти неопходно је обезбедити сорте опрашиваче које цветају у исто време, да приближно сазревају и да имају компатибилне гамете. На пример, за кордију добри опрашивачи су регина, феровија и џорџија, за сорту регина добри опрашивачи су кордија, феровија и гермерздорфска. Постоје и самооплодне сорте као што су свитхарт, санберст, лапинс, грејс стар, али и код њих треба користити опрашиваче.
За разлику од трешње, већина сорти вишње је самооплодна, међутим, срећу се и делимично самооплодне и самобесплодне сорте. Самобесплодне сорте и делимично самооплодне сорте вишње обавезно треба гајити у комбинацији с најмање две сорте опрашивача, мада и за самооплодне треба ставити неки опрашивач, због бољег заметања плодова у неповољним временским условима за време цветања. Од познатијих сорти, у делимично самооплодне спадају пирамиш и ујфехертска гроздаста, а самооплодне су облачинска, шумадинка и ердска родна.
Код кајсије постоје самооплодне, али и странооплодне сорте. Сорте кајсије из европске групе су претежно самооплодне, али има и изузетака. На пример, наша сорта буда је странооплодна и добри опрашивачи за њу су НС-четири, НС-6, новосадска родна и селекција СК-1. Такође, мађарска сорта сегеди мамут је странооплодна и добри опрашивачи су цегледи оријаш и лигети оријаш.
Код шљиве се срећу оба начина оплођења, односно, постоје самооплодне и странооплодне сорте. Код странооплодних сорти морају се обезбедити најмање два опрашивача. И код самооплодних сорти опрашивачи су пожељни и, због боље родности и квалитета плодова, треба ићи с једним опрашивачем. На пример, за сорту чачанску рану, која је самобесплодна, добри опрашивачи су стенлеј и чачанска лепотица, а за чачанску најбољу, која је исто самобесплодна, добри опрашивачи су чачанска лепотица и чачанска родна.
Код ораха, леске и питомог кестена имамо и појаву дихогамије, односно да мушки и женски гаметофити не сазревају истовремено. Јавља се код једнополних једнодомих воћака. Најчешћи је случај протандрије када прво сазрева мушки гаметофит, те прво долази до цветања мушких цветова (ресање). Протогинија је ређа појава, а подразумева раније сазревање женских генеративних органа. Код хомогамије, мушки и женски гаметофит сазревају истовремено.
Да би се код ораха обезбедило добро опрашивање и оплодња, морају бити заступљене најмање три до четири сорте, јер код већине сорти ораха мушки и женски гаметофити не сазревају истовремено. Код леске, поред основне сорте мора бити још најмање два опрашивача. На пример, ако се иде са четири реда основне сорте тонда романа, још са једне и друге стране морају бити по један или два реда сорти опрашивача, а то су тонда ђифони, барцелона или нокионе. За тонда ђифони добри опрашивачи су тонда романа, барцелона и нокионе.
Пчела главни опрашивач
На основу начина преношења полена, разликујемо ентомофилне воћке, односно, воћке чији се полен преноси инсектима, и анемофилне, чији се полен преноси ветром. Скоро све воћне врсте (осим ораха и леске) јесу ентомофилне. Цвет ентомофилних воћака, својом грађом и секретом који лучи, примамљив је за инсекте, а они кретањем од цвета до цвета преносе и његов полен и на тај начин стварају услове за оплодњу.
Најактивнији преносник полена воћке је медоносна пчела. У знатно мањем обиму ову улогу обављају други инсекти: солитарне пчеле, бумбар, муве, тврдокрилци. Према многим испитивањима, у опрашивању воћака пчеле учествују са 75-90%, а остатак се односи на друге инсекте.
Пчела има особину да при скупљању нектара посећује цветове исте врсте, за разлику од других инсеката који посећују истовремено цветове разних зељастих и крошњастих врста.
Успешно посредовање пчела и бумбара у оплодњи воћака зависи од неколико фактора: удаљености од воћњака и јачине пчелињих друштава, повољности климатских услова за њихов рад, међусобне удаљености стабала сорти исте врсте, које се мећусобно могу оплођавати. Пчеле нерадо напуштају кошницу у данима када су температуре испод 10°Ц, њихова активност почиње на температури изнад 15ºЦ, а највећу активност испољавају при температурама од 21ºЦ. Иначе, најбоље је да се кошнице унесу у засаде на почетку цветања, када је отворено око 10 одсто цветова.
Кошнице међу воћкама
У воћарству је одавно постало пракса да се пчелиња друштва доносе у воћњаке и тако потпомажу процес опрашивања. Притом се појављује проблем заштите пчела од отровних хемијских средстава која се користе за заштиту воћака од болести и штеточина. Зато се мора водити рачуна да се у фази цветања не обављају прскања, односно, да се пчелама не дозволи излетање ако су та прскања нужна.
Пчеле у просеку посете 2,5 цветова у минуту, а највише десет цветова – код јабуке. Кошнице треба поставити попреко цик цак на раздаљини од 160 метара и број кошница треба да буде од једне до пет по хектару. Највећи број кошница потребан је код крушке, чије цветове пчеле нерадо посећују, јер њихов нектар садржи извесне количине каприлне киселине. Поред температуре, и ветар неповољно делује на излетање пчела.
Од посебног значаја је улога инсеката у повећању приноса свих сорти које по својој биолошкој природи немају изражену склоност ка већој родности, као што је случај код неких сорти крушке, рецимо красанке и клержове масловке. Коришћење пчела и бумбара нарочито је корисно за побољшање услова оплођења у случајевима експлозивног цветања. Ово цветање се дешава код свих воћних врста када владају високе дневне температуре.
Наши воћари предњаче у освајању савремених технологија и примени струке и науке у производњи. Зато је разумљиво очекивање да ће водити све више рачуна о побољшању опрашивања коришћењем опрашивача као што су бумбари, солитарне и медоносне пчеле. То је свакако један од начина за повећање квалитета и броја плодова.
И самооплодној боровници потребан опрашивач
У погледу оплођења, различите сорте малине и купине се понашају тројако. Оне могу бити: самооплодне, делимично самооплодне, и самобесплодне. Економски значајне сорте малине (виламет, микер, тјуламин, полка, херитиџ и друге) и купине (торнфри, лох нес, чачанска бестрна, трипл краун и друге) у великом су степену самооплодне, што практично значи да се могу гајити у моносортним засадима. Ако су повољне температурне прилике у време цветања код ове две воћне врсте, оплођење се одвија веома брзо и, идентично цветању, постепено. Да би се добили нормално развијени плодови, неопходно је да се у свим тучковима једног цвета (а њих је од 20 до 160) оплођење изврши у исто време. У супротном, добијају се деформисани и плодови слабијег квалитета.
Једна од специфичности боровнице је њена позната особина – да би донела добар род потребно је да заметне 80% цветова, истиче др Александар Лепосавић у својој новој књизи. То је значајно више у односу на друге врсте воћа, а остварљиво је под условом да се опрашивање инсектима изврши у току прва четири дана после отварања цветова. Упркос чињеници да је највећи број комерцијално гајених сорти високожбунасте боровнице, као што су дјук, блукроп, патриот, дрејпер, хјурон и друге – самооплодан, значајно већа маса плодова и скраћивање времена зрења добија се у странооплодњи, односно, ако поред основне сорте, у засаду гајимо још једну приближно истог времена цветања.
Примери из Вероне и Болцана
Да би се олакшала заштита, хемијско проређивање плодова и берба, убудуће треба подизати моносортне засаде или комбиновати сорте по отпорности на важније проузроковаче болести. Сигурно је да је добро решење подизање моносортних засада јабуке, где се као опрашивачи користе дивље врсте јабуке или сорте које имају сличну отпорност. Као пример може да послужи један засад у околини Вероне где је на 20 хектара сорте Баребурн, клон Еве Марири Ред као основне сорте, посађено свако 10. стабло сорте Грени Смит. У околини Болцана, сорта Пинк лејди са сортом јабуке Топаз као опрашивачем.
Дивље јабуке добри опрашивачи
Идеја за примену дивљих врста јабука, као опрашивача у засадима јабуке са једном сортом, или подизање засада по блок систему где се комбинују сорте по отпорности на болести, настала је из практичних разлога. У таквим засадима лакши су заштита, хемијско проређивање и берба плодова. У свету се интензивно ради на изналажењу дивљих врста јабуке као опрашивача. У Италији наводе сорте опрашиваче пореклом од дивљих врста јабука: за Breburn – Crimson gold, Evereste и Golden Gem, за Fuјi – Everestе и Golden Gem, за Golden delicius – Crimson gold, Everestе и Golden Gem, за Greni Smit – Crimson, Gold evereste и Golden gem, за Red Delicius – Crimson gold, Evereste и Golden Gem, за Pink Ledi – Сrimson Gold и Everestе.
