Одвајкада су се у пољопривреди користили плодови биљака или њени делови за исхрану становништва. Навике у исхрани које су се при томе стицале увелико су зависиле од поднебља, климатских услова, доступности и обиља биљака на неком подручју. Све то наизглед чини разноликост различитих светских кухиња којима данас радо приступамо када отпутујемо у те крајеве. Међутим, има ту и свакојаких куриозитета којима само најхрабрији одмах приону. На пример, један од спацијалитета мексичке кухиње тзв. „тартуф”.
Реч је о мехурастој гари кукуруза која и у нашем поднебљу (као и у многим локалитетима света) формира својеврсне гуке на различитим деловима кукуруза (готово на свим, иако се на корену најређе јавља) и која у Србији представља једну од најчешћих обољења присутних на кукурузу, нарочито у сушним периодима и условима који су стресни за биљку. Изазива је гљива „устилаго маyдис”.
Симптоми појаве најпре се уочавају на младом кукурузу висине од 30 до 50 цм на местима где се налази младо меристемско ткиво. Биљка може бити заражена током целе вегетације, а оболети могу сви њени органи у фази пораста, прецизније док у њима има меристемског ткива („ткива раста”).
У нашем поднебљу она је видљива на кукурузу од јула месеца па све до бербе кукуруза у јесен. Карактериситчни симптоми су у виду мехурастих гука различитих облика и величина.
Уколико се јави на листовима то је по правилу уз главни нерв док је појава најчешћа на метлицама, односно на клиповима за које је карактеристично да се увек јавља на зрну, никада на шепурици.
Новоформиране гуке су најпре светле боје сивкастих нијанси, са порастом и старењем бивају тамно сиве и на крају потпуно зреле пуцају, а унутар њих је видљива црна прашкаста маса састављена од спора гљиве (телеутоспоре).
Борба против ове болести огледа се у сетви отпорних хибрида и плодореду као и избегавању механичких оштећења, заштити од инсеката јер сва оштећења представљају „улазне путеве” за несељавање ове гљиве. Неки подаци наводе да се може пренети и стајњаком уколико се стока хранила зараженим кукурузом.
У Мексику се гуке мехурасте гари користе као права посластица у исхрани те је заслужено добила и назив „мексички тартуф”, „кукурузни тартуф” , понекад „кукурузна печурка” или „хуитлацоцхе” .
Гуке мехурасте гари нису токсичне за исхрану, имају специфичан укус и традиционално су део мексичке кухиње. За ту намену гуке се беру док још нису сазреле јер су тада сочне и лаке за припрему многих јела од којих су неке праве посластице за гурмане.
Пише: дипл. инж. биљне производње Иван Нан, ПСС Зрењанин
