Захтеви произвођача органске хране за субвенцијама су ове године били дупло већи од суме новца која је у републичком буџету опредељена за ову сврху, речено је на онлајн скупу који је организовао НАЛЕД, наводи РТВ.
Јелена Милић, руководилац Групе за органску производњу у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде изјавила је да је органским произвођачима највећа помоћ потребна на самом почетку, када улазе у процес конверзије земљишта и стицања сертификата.
-Тај период, зависно од врсте производње, може да траје и до три године. Субвенције за биљну органску производњу су тренутно четири пута веће у односу на конвенционалну, а за сточаре су веће за 40 одсто, навела је Милићева и додала да су површине под органском производњом у последњих 10 година повећане за 236 одсто, али да и поред тога заузимају тек 0,6 одсто укупног коришћеног пољопривредног земљишта.
Као главне препреке са којима се произвођачи органске хране сусрећу, истакнути су висока почетна улагања и захтевни административни поступци.
Нови Сад је наведен као пример локалне самоуправе која је бојазан од исплативости улагања решила рефундирањем комплетних трошкова за процес сертификације и контроле, као и подршком за набавку семена, заштитне опреме, едукације и промоције. Тако је у овој години за те намене издвојено пет милиона динара, а сличан приступ најавиле су и друге локалне самоуправе, попут Крушевца и Димитровграда.
Ратко Аксентијевић из Удружења одгајивача органских оваца и говеда „Голија“, указао је да су подстицаји посебно важни сточарима пошто су административни захтеви за њих знатно већи него у биљној производњу.
Најављено је доношење новог закона о органској производњи током следеће године, а у плану је омогућавање рефундирања трошкова сертификације за излазак на тржиште ЕУ.
Речено је такође да је у Србији најзаступљенија производња органског воћа као што су малине, јабуке и купине, затим житарица, пре свих кукуруза и пшенице, индустријског биља највише соје и сунцокрета, а од стоке живине и оваца.
