Ове седмице на Златибору се одржава традиционално Саветовање агронома и пољопривредника Србије новосадског Института за ратарство и повртарство.
На овом саветовању биће речи о свим биљним врстама и културама.
– Када год се сетимо производње биомасе и биогорива онда се сетимо и уљане репице која је најважнија сировина за производњу биомасе односно биогорива. Претходна година била је сушна за многе биљне врсте осим за сунцокрет, а за већину биљних врста је погубна та летња суша, узрокује низак принос и низак принос самог семена као финалног продукта – каже стручњак Института за ратарство и повртарство Ана Марјановић Јеромела.
Према њеним речима, стандардно озиме биљне врсте имају све већи значај: стрна жита, озимеле гуминозе и наравно уљана репица.
– Други разлог зашто помињемо уљану репицу у ово доба године је тај што се изузетно плашимо или изузетно ниских или изузетно високих температура како лети тако и зими. Опасност од високих температура у нашој пољопривредној производњи је растућа, не само од високих летњих већ и високих зимских температура – казала је Марјановић Јармела.
– Плашимо се да крајем фебруара и почетком марта не дође до јаких мразева на биљке које су већ изгубиле део своје отпорности. Разлог губљења ове отпорности јесте тај што биљке нису прошле део каљења, који је један важан метаболички процес – истиче Ана Марјановић Јеромела.
Извор: РТВ
Фото: Pixabay
