МАЛА ПЧЕЛАРСКА ШКОЛА ДОБРОГ ЈУТРА (63)
Урбано пчеларство је, једноставно речено, добра пракса рада са пчелама у градовима. То могу да буду медоносне пчеле, као и солитарне пчеле и бумбари. Пчеларење у градовима коришћењем медоносних пчела, као и сеоско и приградско пчеларство, подразумева оснивање заједница са матицама и пчелама радилицама, смештај, обезбеђивање допунске исхране по потреби, помоћ у борби против штеточина, паразита и болести, а када постоје вишкови, сакупљање меда. Многима је и даље чудна идеја о држању пчела у градовима, можда зато што мислимо о предграђима и руралним подручјима као природнијим срединама, а о градовима као просторима које је углавном направио човек и који су највећим делом лишени природе.
Међитим, проучавајући урбано пчеларство више од једне деценије, научници су утврдили да градови нису еколошке пустиње. Напротив, градови су живописно окружење за опрашиваче, јер нуде пчелама изненађујуће разнолик избор биљака које доносе нектар и полен међу парковима, игралиштима, двориштима, уличним дрвећем и средњим тракама. Постоји растући урбани пољопривредни покрет који празне парцеле и кровове претвара у бујно баштенско станиште. Узорци ДНК прикупљени из меда показали су да урбане пчеле опрашују осам пута више биљних врста него пчеле из приградских насеља. Урбане пчеле имају већу стопу преживљавања зиме и производе 56 % више меда од својих сеоских рођака.
Пчелињаци на Нотр Даму и париској опери
Ако се урбано пчеларство показује тако продуктивним, зашто нема више урбаних кошница и урбаних пчелара? Генерацијама је пчеларство било саставни део породичних домаћинстава, а све до средине 20. века прехрамбени систем је још увек био углавном локално базиран на њима. Пошто су супермаркети, брза храна и агробизнис преузели контролу над већином нашег система исхране након Другог светског рата, људи су изгубили контакт са изворима своје хране, укључујући мед и пчеларство.
Градске пчеле су прву добродошлицу доживеле у Паризу где су експерименталне кошнице на крову чувене Опере Гарније биле толико успешне да су у Француској представиле нову индустрију: урбано пчеларство. Данас постоји преко 3.000 кошница само у ширем градском подручју Париза, а урбано пчеларство се проширило широм света. У Паризу један хотел мед са свог крова продаје по цени од 15 евра. Овај град, иначе, има дугу историју урбаног пчеларства откако су 1856. постављене прве кошнице у Луксембуршком парку. Оне се данас налазе на здањима попут Нотр Дама, Музеја Орсе, Ковнице новца, опере…
Пчеле су удомљене на крововима јавних зграда и у многим другим европским градовима, од Природњачког музеја у Копенхагену, преко лондонске Бакингемске палате, до немачког Бундестага. Да овакви подухвати доприносе међународној репутацији, сведочи то што су урбани пчелари у Словенији и Норвешкој значајно допринели да Љубљана и Осло понесу звање Европске зелене престонице. У САД, покретање је првобитно било отежано локалним законодавством које је ограничавало узгој домаћих животиња у градовима, укључујући и пчеле. Али, пчеларски активисти су истрајали, а амерички градови су почели да мењају своје законе. Њујорк је легализовао урбано пчеларство 2010. године, Бостон 2013. године, Лос Анђелес 2015.
Ренесанса у урбаној пољопривреди
Током протеклих неколико деценија, брига о животној средини изазвала је све веће интересовање за то како и где се производи храна. Покрети одрживе и занатске исхране помогли су у стварању ренесансе у урбаној пољопривреди и пчеларству. Урбано пчеларство је део растућег покрета да се градови и њихове зграде учине зеленијим. Негде се чак нуде подстицаји власницима и управницима зграда да поставе баште на крововима и кошнице како би подржали напоре у погледу одрживости и биодиверзитета. Са појавом урбане пољопривреде и пчеларства, еколози пажљивије разматрају улогу коју опрашивачи играју не само у пољопривредним приносима, већ и у одрживости у свим системима.
Урбано пчеларство доноси многе предности градовима широм света – од прикупљања научних података, до биодиверзитета и подршке зеленим иницијативама. Оно обезбеђује критичне податке за студије усмерене на здравље опрашивача. Пчеле, као индикаторска врста, представљају одличан извор података о здрављу опрашивача и животне средине. Стварање зеленијих градова ће значити тестирање мноштва различитих иницијатива. Да бисте сазнали шта најбоље функционише, урбане пчеле могу бити важно средство у мерењу ефикасности програма.
Урбано пчеларство помаже у изградњи локалних прехрамбених система опрашујући урбане фарме и баште и обезбеђујући градске становнике локално произведеним медом. Пчеле имају критичну улогу у нашем систему исхране, јер опрашују преко 85 % различитих усева. Без медоносних пчела, наш пољопривредни систем би пропао и популација других опрашивача не би била у стању да замени капацитет пчела. Локални мед, добијен из мноштва локалних биљака, може ојачати имуни систем. Пчеле су дуго биле симбол дарова природе, а урбане кошнице, као видљиви симболи природе у граду, помажу становницима града да се поново повежу са својим природним окружењем.
Први корак ка озелењавању кровова
Док су урбане праксе пчеларења сличне онима у приградским и руралним подручјима, урбани пчелари се суочавају са јединственим изазовима када је у питању постављање кошница, интеракција између људи и пчела и губитак станишта. Главни изазов није недостатак места за постављање кошница у градовима, већ оспоравање статуса кво. Са великим бројем простора у градовима, често је тешко пронаћи приземне парцеле које се већ не користе. Уместо да гледамо у земљу, требало би да гледамо горе, на изградњу кровова. Кровови су највећа недовољно искоришћена имовина градова. Власници некретнина почињу да размишљају о томе како да своје зграде учине одрживијим, па кровови улазе у игру и док велики вртови на крововима могу захтевати структуралне промене које би их подржале, кошнице су лак и јефтин први корак ка озелењавању кровова.
Да ли је пчелињак опасно имати у близини јавних простора? Други претпостављени проблем урбаног пчеларења је већа близина пчела људима у урбаним срединама. Ово се заснива на погрешној перцепцији да су пчеле агресивни инсекти који су опасни за људе. Цртани филмови у којима се појављују ројеви љутих пчела који јуре излетнике нису били корисни. Међутим, најмање је вероватно да ће пчеле које се роје наудити људима. Када се роје, пчеле се боре да са својом новом матицом, препуне медом, оснују ћерку заједницу и брине их само једна ствар – проналажење места за нови дом.
За разлику од цртане слике љутих пчела, људи их се не морају плашити, јер су их узгајали миленијумима, а једна од особина због којих су пчеле узгајане је сигурност. Са урбаним кошницама које се обично постављају тамо где је контакт са људима минималан, једино место где ће градски становници вероватно срести пчеле је преношење цвећа које опрашује у прозорским кутијама, дрвећу и баштама. То је иста врста безопасног контакта који становници приградских и сеоских насеља имају са пчелама.
Аерозагађење се не преноси на мед
Да ли је мед из урбаних кошница опасан за јело или мање здрав?
Када помислимо на градове, често помислимо на неприродно окружење, фабрике које емитују испарења, закрчене аутопутеве, отровне воде са уличног отпада. Ово наводи појединце да буду забринути за чистоћу меда из градских кошница. Док пчеле могу проћи кроз потенцијално загађена окружења, већину времена проводе на цвећу или у кошницама. Опсежне студије о градском меду показују да испуњава све регулаторне стандарде и да је потпуно безбедан за људску употребу. Београдски пчелари су имали принос од 17 килограма меда по кошници на Дорћолу и кажу да аерозагађење нема никаквог утицаја на мед, зато што пчеле пречишћавају тај нектар. Истраживали су нектар који је садржао резидуе, а кад су га пчеле прерадиле био је недирнуто чист, са привлачном аромом и укусом, јер доминирају липа и багрем, и има још и пуно маслачка и разноразног другог ефемерног биља, тако да је то врло атрактиван и врло квалитетан мед.
Кошнице на Хајату и зградама
француске амбасаде и Ерсте групе Гајење пчела је једноставан начин да се покаже посвећеност одрживости, побољшавајући имиџ бренда за хотеле, ресторане и менаџере некретнина. Пчеларство је такође одличан начин да се укључе чланови у корпоративну одрживост кроз програме едукације о опрашивачима и догађаје на тему меда. По узору на светске метрополе, компаније којима је стало до екологије кошнице постављају на крововима својих зграда. Тренутно их код нас има у Београду на крову Хајат резиденције, на згради француске амбасаде, на зградама Ерсте групе, на Дорћолу и у Кошутњаку.
Пише проф. Дејан Крецуљ
