У пролеће, чим се земља просуши, одгрћу се виногради. Најбоље је да се овај посао заврши до кретања окаца. Раније одгртање може бити штетно јер окца би тада измрзла и на оној температури на којој се то не би десило за време потпуног зимског одмора. Није добро ни да се са овом мером касни. С порастом температуре окца почињу да крећу, па се током одгртања оштећују. Приликом одгртања земља се пажљиво скида са загрнутих делова и враћа на првобитно место.
У младим виноградима треба што пре поставити наслон. То се може урадити пре подизања засада, одмах после тога или током вегетације у години садње. Не треба занемарити чињеницу да се млад чокот без наслона спорије развија и касни с пуним плодоношењем. У условима када се закасни, оштећују се корен и надземни делови лозе, очењују најразвијенији ластари, а кордунице образоване у таквим условима увек су мањевише деформисане.
После резидбе винограда и поправке наслона неопходно је везати лукове. Да ли ће се из вертикалног положаја изводити у коси, хоризонтални, полулучни или лучни положај зависи од наслона, узгојног облика, начина гајења лозе. Везивање лукова се мора завршити пре кретања пупољака, а везиво се не сме превише стезати, да не би дошло до урастања. Не треба занемарити ни везивање средње високог и високог стабла за колац или стуб и кракова за жицу. Ова мера је важна за правилно формирање и одржавање узгојног облика чокота јер се његовим обликовањем тежи да стабло буде што више право и усправно. Она која су искривљена ометају пролаз радника и механизације, а на таквим чокотима је и неправилан распоред ластара и отежано осветљавање. Стабла треба да остану привезана бар до завршетка стварања облика чокота, а код неких се везују и касније. Зависно од дужине стабла, везују се на једно до три места. Краци кордунице везују се за жицу шпалирског наслона у годинама формирања узгојног облика и остају стално привезани.
Зимске падавине сабију земљу, а она се додатно угази и приликом радова, односно ствара се покорица која пуца, па се губи драгоцена зимска влага. Због тога је обрада земљишта веома важна агротехничка мера. Најбоље је да се ради када је земљиште просушено и умерено влажно, односно када се добро уситни и поравна. Горњи слој земљишта треба да добије мрвичасту структуру. Обрада је неопходна и у младим, и у родним виноградима.
Према наводима стручњака, пролећна дубока обрада земљишта је обавезна на парцелама на којима она није урађена у јесен или у току зиме. Тада се примењује одоравање земљишта од чокота према средини, односно орање „на слог“. Ваља настојати да се плужним телима приђе што ближе чокотима да би се банк што више разбио. За парцеле на којима нису образовани банкови земље око чокота, и где је урађено квалитетно јесење орање, уместо пролећног дубоког орања препоручује се дубоко култивирање земљишта „чизел“ плуговима или ротационим мотикама. У таквим условима се поред дубоког растресања земљиште истовремено уситњава и равна у међуредном простору. Без обзира на начин обраде, дубина треба да буде 15–20 центиметара. Земљиште у реду, односно непосредно око чокота може да се обрађује ручно или механизовано одговарајућим прикључним тракторским уређајима са тзв. бочнопомичним телима. Са сваке бочне стране од чокота остаје по 10 до 20 центиметара необрађеног простора на коме долази до развоја корова који непосредно конкуришу лози (вода и храна).
Пораст температуре и повољна влажност подстичу развој корова у виноградима. За њихово сузбијање у родним засадима регистрован је већи број препарата на бази једне, две или три супстанце. Неки хербициди се користе као земљишни и примењују се у периоду мировања лозе, после јесењезимске или ране пролећне обраде. Друга група се примењује у току вегетације – на почетку и током вегетације у периоду интензивног раста корова.
Хербицидима се може прскати цела површина, или само простор испод чокота. Веома је важно да се примењују у складу са упутством, водећи рачуна да средство не захвати зелену масу чокота.
У овом периоду почиње прекалемљивање чокота. Углавном се примењује калемљење у процеп. Чокот се одгрне до испод спојног места, пре „сузења“, па се тестером или маказама прекрати стабло на дватри центиметра испод земље. После престанка истицања сока, пресек се заглади оштрим ножем и на подлози направи процеп дубине четирипет центиметара. Вијока се прекрати центиметардва изнад окца, а потом испод њега с обе стране заклиси. Поставља се у процеп и спојно место (калем) веже гуменом или пластичном траком, премаже парафинским воском и загрне растреситом, плодном земљом. Најчешће се у процеп стављају две вијоке. Поред калема се подиже наслон, а хумка редовно одржава. Не сме се дозволити појава покорице и корова.
С.М.
Добро јутро број 539 – Март 2017
