Колико природа може бити ћудљива и непредвидива, пољопривредници су се могли уверити током протеклих тридесетак дана, и то по ко зна који пут. У првој декади априла виноградари, али и произвођачи других биљних култура, суочавали су се са значајним недостатком влаге у земљишту, који је утицао на кашњење вегетације. Колико се она негативно одразила на пораст лозе најбоље говори податак да је у то време, због изостанка кише, тек кретала, а у истом периоду лане досегла је била 7 до 8 центиметара. Чак су овог пролећа и корови били у заостатку због суше. Међутим, за кратко време ситуација се потпуно преокренула.
Према речима енолога с Огледног добра за виноградарство новосадског Пољопривредног факултета, које се налази у Сремским Карловцима, Синише Остојића, само од Великог петка, 26. априла, до понедељка, 6. маја, пало је 70 литара кише по квадратном метру. То је, по његовим речима, велика количина, а предвиђања су у том тренутку била да се у наредних десетак дана може очекивти да падне још толико кише.
Заштитно прскање па – лачење
-Ниске температуре које су пратиле кишу успориле су пораст лозе, која је у самом старту сезоне била у заостатку – објашњава Синиша Остојић. – Прво је сушни период у претходним месецима утицао на то да вегаетација касни, а сада су додатно и ниске температуре за ово доба године допринеле да се настави тај тренд. Лоза је и даље спора. Прошле године отприлике у првој декади маја, ми смо обављали прво заламање у винограду. Сада то неће бити за, у просеку, месец дана. Чињеница је да ће она захваљујући влази коју је у међувремену добила и када температура крене навише, нарасти, и ми ћемо доћи у ситуацију да нећемо моћи да је „стигнемо“, али то за последицу има неке друге неповољне појаве.
