Пише: Зорица Милосављевић
Чак и највећи скептици морају се сложити са чињеницом да су у погледу развоја винске културе у Србији учињени значајни кораци. У прилог томе говори све већи број винских манфестација. Организују се радионице и предавања с дегустацијама, на којима се могу чути основе правилне конзумације тог древног, надасве особеног пића, које чак има и своју културу пијења. Винска култура начинила је пробој и у ресторане и друге угоститељске објекте у којима су деценије стагнације и урушавања производње вина у Србији оставиле дубоког трага.
Заслуге за помаке на том пољу ваља приписати, између осталог, и едукацијама које најчешће спроводе различите организације и удружења, а које су такође продукт или нуспроизвод развоја винарства код нас. Тим послом дуже од деценије бави се мастер инжењер агрономије и енолог Љубица Радан, из чије Винске академије Србије излазе бројни полазници са сертификатима, од којих су неки признати широм света, али и они којима су обуке послужили да би стекли или употпунили знање о вину себе ради.
На идеју да организује винске едукације Љубица Радан дошла је током ангажмана на Пољопривредном факултету. Као стручни сарадник од 2008. била је задужена за промоцију факултетских вина и винске културе у винотеци која је била пред Грожђебал те године отворена у центру Сремских Карловаца.
– Радећи у тој винотеци до 2010. године, имала сам прилику да упознам посетиоце Сремских Карловаца из света политике, културе, науке, оне који су познавали и онe који нису знали ништа о винској култури – прича Љубица Радан.- Морам признати, већина није била упућена у вина, али је имала изразиту жељу да сазна нешто о томе. Било им је врло интересантно да, када пробају вина, и сазнају нешто о њима и винској култури. Тако сам дошла на идеју да покренем едукацију, која би се одигравала на Институту за виноградарство, на Огледном добру у Сремским Карловцима. У договору са тадашњим директором проф. др Зораном Кесеровићем и осталим особљем, осмислила сам курс који је трајао четири седмице, а предавања се одржавала два пута недељно по три сата. Био је сам почетак године, снежни јануар, али одзив је био феноменалан. Обука се звала „Курс за љубитеље вина“. У првом наврату су предавачи били професор Слободан Јовић с Пољопривредног факултета у Земуну, Петар Самарџија… Тако је кренуло почетком 2010. и траје још увек, али у измењеној форми.
Схвативши шта је то што јој недостаје у образовању и знању, Љубица Радан предузела је кораке да то надокнади, па је отишла у иностранство. Чиле је био дестинација где се додатно едуковала у стручном и дегустационом погледу. Уписала је потом лондонски WSET School (Wine and Spirit Education Trust) и тада је пожелела да оснује Винску академију како би практично наставила едукације, започете на Институту за виноградарство у Карловцима,али на вишем нивоу, за професионално усавршавање сомелијера, али и љубитеље вина.
– Имам утисак да су данас људи много слободнији да дођу на крусеве, него пре десет година – каже Љубица Радан. – У почетку су то чинили врло стидљиво, да ли је разлог то што нису знали шта их очекује, или их је било срамота да уче о вину, не знам. Данас врло лако одлучују да начине тај корак, јер је све попримило такве размере да се очекује да будеш упућен у винске тајне. На тржишту сада има разних сорти вина, пре свега домаћих произвођача, али и увозних. Они љубитељи који увиде да им знање из те области недостаје, долазе на курсеве. Интересантно је да су полазници различитих профила. Углавном су то људи који имају изграђене каријере, лекари, адвокати, грађевинари… баш широка лепеза професија се ту може уочити. Мало има студената, што ме изненађује, поготово их је мало с Пољопривредног факултета. На курсевима се потврђује изрека да вино године не броји. Долазе људи у позним годинама да се обуче, они који имају малу производњу вина и хоће да сазнају детаље. То је била и поента. Људи су схватили да овде није важно ко си и шта си, него да научиш нешто о вину.
Курсеви и за љубитеље, и за професионалце
Пошавши од основне обуке за љубитеље вина, Љубица је у међувремену под окриљем Винске академије Србије стигла до нивоа на којем нуди читаву палету курсева, што професионалних WSET, од полазног до трећег нивоа који се одржавају на енглеском језику, сертификованих и признатих у целом свету, до оних за љубитеље.
– Драго ми је да је већи проценат оних који похађају из жеље да напредују у струци кроз едукацију – истиче Љубица. – Пуно ми значи и то што се полазници пријављују на основу препорука својих пријатеља и познаника који су прошли кроз обуку. Мањи је број оних који су претраживали по интернету и на тај начин дошли. Најлепше од свега јесте да су реакције врло позитивне. И осети се да је задовољство искрено. Немам сумње у себе ни у своје сараднике, јер им заиста преносим оно што знамо. Сигурна сам да су добили више знања него што су очекивали. Ко год добије WSET серитификат много самоувереније излази с обуке и иде даље.
Љубица Радан каже да међу садашњим генерацијама полазника има све мање заблуда када је реч о винима, али да је и даље присутна она у коју верује значајан број њих – да су ароме у вину додате. Када им се објасни да то није тачно и како оне доспевају у вино, бивају изненађени одговором.
– Доста се добро показују на дегустацијама на слепо, што је део завршног испита – објашњава Љубица. – Не инсистирамо на прецизности у препознавању сорти, али и ту постижу добре резултате. Суштина је да знају да опишу вино и оцене квалитет. „Најтањи“ су у дегустацијама. Све могу да прочитају – и о карактеристикама сорти, и о начинима сервирања вина, али их увек брине дегустација. Највећа енигма им је шта је то тело вина, шта су танини, како киселине осетити, а како ароме… На то пуно полажемо и пуно се времена за то издвоји. Зато се и доста различитих вина проба, али је невероватно како се брзо и то превлада. После само три дана почетног курса за љубитеље вина у томе полазници бивају знатно сигурнији. Битна је теорија, као и у свему, да би уживање било потпуније. Теорија која прати дегустацију је неопходна. Само у том случају је циљ испуњен.
Ко воли вина, нека ужива на прави начин
Док је у свету, по Љубичиним сазнањима, и раније било курсева, на нашим просторима се они у последње време све више појављују, али не макар какви. Опстају они професинални и квалитетни, јер су многи у почетку мислили да с нешто знања које су стекли могу да подучавају друге, али се показало да је то кратког даха.
– Приметила сам да постоји заинтересованост за ову област и опште познавање винске културе на винским догађајима и ресторанима. Моја жеља и циљ је био да едукујем те људе – да, ако воле вина, на прави начин и уживају у њима. Сигурна сам да смо Винска академија и ја, као и остали који су се бавили тиме, допринели томе. То је уродило плодом. Од тренутка када сам почела да се бавим едукацијама до данас, видимо да је отворено пуно винарија, пуно младих је завршило или је при крају студија виноградарства и винарства, што говори о томе да имамо потенцијал и места за останак у земљи да се ради у струци. Видан је напредак, али увек може боље. За мене је ово најлепши посао на свету зато што није једноличан и тера вас да стално учите и сазнајете нове ствари. Вино је пиће с којим никад нисте начисто. Стално је другачије, нешто крије и наводи вас да то откријете. Ако се погледа уназад, вино је од настанка, вековима било велико и значајно пиће и остало такво да данашњег дана. Поред производње вина којом се бавим, ова едукација ми је нешто у чему уживам. Ослушкујем потребе полазника, од њих добијам сазнања како размишљају, шта их интересује и то ми пуно помаже када је реч о самој производњи вина. Тако се дознаје и шта је то што је тренд у одређеном тренутку, шта као потрошачи желе, а шта не.
Винска академија је ове године начинила искорак из сфере професиналне и едукације љубитеља вина, организујући у фебруару с Асоцијацијом сомелијера, винара и виноградара неколико предавања о савременим приступима производњи вина, као и конференцију на тему дигитализације у пољопривреди. Полазници су имали прилику да чују који су то модерни начини продаје вина путем онлајн платформи, као и да их пробају.
Полазници нису само из Србије
Статистика Љубице Радан говори да је више полазника из редова људи који желе да се професионално образују и усавршавају. Процентуално изражено – 60 према 40 одсто. То су углавном људи који раде на великим крузерима и желе да наставе тиме да се баве, а курсеве похађају како би обогатили знање и осигурали себи боље позиције и останак у иностранству. Полазници нису само из Србије. Чак је међу њима било полазника из Италије и Турске. На професионалним курсевима више је мушких полазника, док у оним за љубитеље има више жена. Међутим, Љубица ту не види закономерност и каже да су оба пола једнако заступљена.
