Насловна ТЕМЕ ВОЋЕ ВОЋАРСКИ ДАНИ И ДИВАНИ “ДОБРОГ ЈУТРА“ (3): Пре заснивања воћњака: Како избећи...

ВОЋАРСКИ ДАНИ И ДИВАНИ “ДОБРОГ ЈУТРА“ (3): Пре заснивања воћњака: Како избећи скупе грешке

243623

Пише: Проф. др Зоран Кесеровић

Подизање воћњака је сложен и одговоран посао којем се мора прићи крајње озбиљно. Имајући у виду да су воћке дугогодишње културе, грешке учињене при подизању засада се касније тешко отклањају и уз велике материјалне трошкове. Зато се при подизању, поготово савремених интензивних засада, мора обратити пажња на све чиниоце који директно или индиректно утичу на раст и родност воћака.

Пре него што се приступи заснивању воћњака, морају се проучити природни услови средине и неки економски показатељи.

Земљиште привести култури

Од природних услова средине посебно треба обратити пажњу на земљиште, климу и положај земљишта на коме ће бити подигнут воћњак, а од економских показатеља на близину саобраћајница, тржиште и могућност пласирања планиране производње. То су основни предуслови за добар избор воћне врсте, сорте, величине засада и односа појединих сорти у засаду. Ако су сви ови услови испуњени, онда се приступа припреми земљишта за подизање засада.

Савремене засаде треба подизати само на земљиштима која су претходно приведена култури. Потребно је да се земљиште прво очисти од шибља, дугогодишњег корова, разних жила и да се изврши равнање терена како би се олакшала обрада земљишта и спречило задржавање воде у депресијама.

Препоручује се да се на земљишту на којем се жели подићи воћњак 2 до 3 године гаје, ако је то могуће, претежно легуминозне биљке. На парцелама на којима се жели подићи воћњак, могу се годину дана пред садњу гајити ратарске културе које раније стижу, како би се засејале неке легуминозне биљке које брзо расту и могу бити заоране приликом риголовања.

Припрема риголовањем

Пре самог риголовања потребно је извршити физичку и хемијску анализу земљишта. Хемијском анализом земљишта се установљава садржај хумуса, лакоприступачног калијума и фосфора, садржај укупног азота, садржај креча, киселост земљишта итд. За савремену интензивну воћарску производњу земљиште треба да има 50 до 70% глине, најмање 3% хумуса, 15 мг лакоприступачног фосфора и 25 мг калијума, највише 6 до 8% укупног калцијум-карбоната. Киселост земљишта треба да се креће у границама пХ 5 до 7 у КЦл.

Уколико ови услови нису остварени, мора се приступити поправци или агромелиоративном ђубрењу воћака. Ако је количина хумуса у земљишту мала, треба додати одговарајућу количину стајњака. За повећање хумуса од 0,1% у слоју земљишта од 40 цм потребно је додати 2 до 3 вагона стајњака по хектару. У недостатку стајњака може се користити зеленишно ђубрење. За повећање 1 мг лакоприступачног калијума и фосфора у 100 г сувог земљишта, потребно је додати 60 кг по хектару фосфора и калијума. Уколико су земљишта киселија, потребна је калцификација, а ако  садрже више креча, неопхопдно је закисељавање. За калцификацију се користи најчешће млевени кречњак (калцијум карбонат CaCO3), а може и негашени и гашени креч.

Ако се при мелиоративној поправци земљишта унесе и стајњак, онда количину минералних ђубрива треба смањити за 10 до 30%. Када се изврши растурање органских и минералних ђубрива, приступа се риголовању или дубоком орању земљишта. Дубина орања зависи од воћне врсте која се сади, подлоге и типа земљишта. Дубина риголовања се обично креће од 40 до 70 цм. Оно се обавља риголер плуговима. Уколико је оранични слој плитак, препоручује се обрада орањем до 30 цм а затим подривање целе површине на дубину од 60 до 70 цм. Уколико се не поседују плугови за риголовање, онда треба користити једнобразни плуг и извршити што дубље орање. Не треба риголовати превише влажно или суво земљиште, већ је најбоље да буде умерено влажно. Ако су терени под већим нагибом, онда се мора приступити прављењу тераса или вршити риголовање у правцу редова ширине 2 до 3 м.

Риголовање је најбоље обавити у августу или септембру, мада ако је лепо време могуће је обавити и у октобру, па и почетком новембра. После риголовања,  земљиште треба оставити 1 до 2 месеца да се лагано слегне. По слегању земљишта, ако се садња обавља у јесен, треба обавити фину припрему. Ако се сади у пролеће, тада се фина припрема обавља у току фебруара или почетком марта. Изриголована површина прво се припрема тешким тањирачама, а непосредно пред садњу се пролази сетвоспремачом или дрљачама.