Сада се сеје у посуде за расад које се држе на тераси, прозорској дасци или у топлој просторији и у пролеће, када прође опасност од измрзавања, расађује се у башту.
Лековита својства рабарбаре укључују губитак телесне тежине, побољшање варења и здравља коже, помоћ у борби против развијања Алцхајмерове болести, оштећења неурона, настанка канцера, као и стимулацију раста костију.
Да се клима и навике потрошача у нашој земљи мењају показује и све више, за нас релативно нових врста поврћа које се успешно гаје у нашим баштама. Једна од њих је и рабарбара, нежна биљка с огромним листовима код које се у исхрани користе само лисне дршке. Попут листова, и оне су робусне, дуге и дебеле. А кад је рабарбара у питању, сада је право време да се баштовани који воле да окушају повртарску срећу с неким новитетом, позабаве припремом земљишта, сетвом или садњом овог поврћа.
Рабарбара се размножава вегетативно – резницама, или семеном. У време мировања (јесен или пролеће) од двогодишњих или трогодишњих биљака изваде се ризоми и поделе тако да на сваком делу буду два-три пупољка. Сади се у јарке тако да се горњи део резнице може покрити са 5-6цм земљишта. Размак између редова је обично 1,5-2м, а у реду 40-60цм.
Обавезна у еликсиру здравља и дуговечности
Семе се сеје од априла до јуна директно у башту, или у септембру – октобру, када су слабија испаравања, у посуде за расад које се држе на тераси, прозорској дасци или у топлој просторији и у пролеће, када прође опасност од измрзавања, расађују у башту, у добро припремљено земљиште. Ако познајете неког баштована који гаји ово поврће, замолите га да вам на крају вегетације прода или поклони ризом-два ове биљке и започните сопствену производњу.
Ова биљка редовно се гаји у медитеранским баштама. Рабарбара (Rheum rhaponticum) вишегодишња је зељаста биљка с крупним листовима и дугим дебелим зеленим, љубичастим, или ружичастим лисним дршкама, троугластог пресека. Постоји много сорти, њен животни век може да потраје и 30 година, а на истом месту гаји се обично од седам до девет година.
За исхрану се користе само лисне дршке, јер листови садрже отров. У лисним дршкама има више воћних киселина, пре свега јабучна, као и доста минералних материја и витамина. Рабарбара има релативно мало витамина Ц, али зато садржи знатно више витамина Б, наицин, пантотенску и фолну киселину. Веома је богата калцијумом (80мг у 100г рабарбаре), као и магнезијумом и манганом. Лековита својства рабарбаре укључују губитак телесне тежине, побољшање варења, здравља коже, помоћ у борби против Алцхајмерове болести, оштећења неурона, настанка канцера, као и за стимулацију раста костију.
Ђубрење, уклањање корова и заливање
То је биљка умерене, више прохладне климе, врло велике отпорности на ниске температуре у стању мировања. У јесен, када се скрати дан и температуре падну испод 14 степени одбацује листове, а на ризому се замећу спавајући пупољци. За успешну јаровизацију потребне су температуре ниже од 10 степени у трајању од 12 до 16 недеља. У пролеће, када почиње развој нових листова, рабарбара је отпорна на касне мразеве и може поднети минус четири степена без оштећења. Због велике површине листова и интензивне транспирације потребно јој је много влаге.
За гајење су најподеснија дубока, плодна, средње тешка земљишта, доброг капацитета за воду, неутралне реакције од 5,6 до 7,2пХ. На киселијим земљиштима уз ђубрење треба применити и калцијум. Најмање два месеца пре планиране садње, а то је отприлике ово време, парцела се обилно пођубри органским ђубривом уз додатак фосфора и калијума, и дубоко узоре или преашови. Органско ђубриво се у међуред уноси и сваке треће зиме. Нега у вегетацији је уклањање корова и заливање.
Берба почиње у другој години после садње. Листови се беру ручно, када је лиска потпуно развијена. У једној берби беру се два до четири листа по биљци. У првој години бербе бере се три-четири недеље, а затим прекине, како би биљка развила што више листова. У каснијим годинама бере се сваких десетак дана. У континенталним подручјима то је од средине априла до средине или краја јуна, у зависности од температура.
Припрема јела с рабарбаром
Пре припреме, свежу рабарбару темељно оперите, а затим ако на деловима стабљике има жилаве коже, по потреби је скините. Због велике киселости овог поврћа није препоручљива припрема у металном посуђу ако није пресвучено – елоксирано – неком глазуром. Стабљике рабарбаре исеците на комадиће два до три центиметра дужине, а затим их кувајте док не постану мекане. Кувајте у мало воде коју можете засладити с мало меда или шећера.
Рабарбара се користи код припреме пецива, салата, чорба, сосова, сутлијаша или гриза, пита и савијача, компота, мармелада и џемова, па чак и код производње вина. Необична, али укусна је салата са шпарглама и руколом. Салати или карпачу с лососом даје киселост и потребну свежину, а коктел салати од морске рибе и плодова мора даје и ноту екстраваганције.
Рабарбара се користи у пикантним сосовима са свињетином, јагњетином и патком. Њена оштра киселост одлично се уклапа с плавом маснијом рибом као што је скуша.
Ситно насецкана рабарбара је одличан надев за пите, нарочито у комбинацији са бананом, а освојиће вас и пита с прокуваним јагодама и рабарбаром јер плени пуноћом укуса и предивним мирисом. Кувану пасирану рабарбару можете додати сладоледу, мусу, сорбеу и воћним кремама.
Рабарбарa се може додати у куглоф уместо сувог грожђа, а када је печен, премажите га воћном мармеладом с рабарбаром, добро поспите кокосовим брашном и лагано прелијте сирупом од куване рабарбаре. Биће лепе боје и предивног укуса. Испробајте комадиће фине слатко-киселе куване рабарбаре у фондију од тамне чоколаде, а још боље у дуету с мирисним јагодама.
Џем од рабарбаре и јагода
Састојци: 900 -1000 г рабарбаре, 300г јагода, 1 већа јабука, 1кг шећера, сок од 1 лимуна, 2 кашичице лимунске киселине
Припрема
Јагоде опрати па исећи на мање комадиће. Рабарбару исто опрати и ољуштити па исећи на комадиће (треба да добијете око 700г чисте рабарбаре). Све ставити у већу посуду за кување. Јабуку опрати и с кором ситно нарендати и помешати с јагодама и рабарбаром. Додати сок од лимуна, шећер и лимунску киселину и ставити све заједно да се кува. Када прокува измиксати смесу штапним миксером. Кувати џем толико дуго – уз стално мешање – док се не добије жељена густина. Врући џем одмах пунити у чисте теглице – добро затворити и ставите 10 мин. да стоје на глави (да би се вакумирале). Оставите да се добро охлади.
Пита од рабарбаре
Потребно вам је мало белог пшеничног брашна, 6 шољица рабарбаре, 1 шољица шећера, 2 кашичице кукурузног скроба, со, 0,75дл смеђег шећера, 6 кашика путера и 250 г лиснатог теста.
На побрашњеном папиру за печење разваљајте тесто. Обложите њиме округлу посуду за печење, па ставите у фрижидер на сат времена. Загрејте рерну на 200 степени. У великој чинији измешајте рабарбару са шећером, скробом и сољу. Улијте тесто за питу па је прелите охлађеном смесом од смеђег шећера, шећера, брашна и несланог маслаца. Пеците 90 минута на 190 степени. Охладите.
С. Мујановић
Добро јутро број 581 – Септембар 2020.
