Пише: Биљана Ненковић
Леп ружичњак је вечити сан свих љубитеља цвећа, а јесен је право време за садњу ружа и уз мало знања и труда биће то најбоља баштенска инвестиција за следеће лето. Јесења садња има предности над пролећном, а у планирању новог засада ружа добро је знати с којим цвећем су оне најбоље комшије.
Нове руже треба садити искључиво кад је земља сува и добро оцеђена. Могу да се саде и пресађују до касне јесени, све док земља не смрзне, али боље је што раније то урадити, како би се добро укорениле пре зиме. Ретко кад нам је на располагању земљиште идеално за гајење ружа, али је битно да има хумуса који регулише дренажу и обезбеђује пропусност ваздуха.
Ново место за нову ружу
Краљице баште најбоље успевају на слабо киселом или неутралном земљишту, пХ вредности од 5,5 до 6,5. Уколико је земља базна, треба је закиселити додавањем тресета или стајског ђубрива. Ако је обрнуто, па је тло кисело, треба му додати калцијум. С припремом земљишта најбоље је почети у септембру. Нађубри се површина где је планиран нов засад, равномерно се распореди и прекопа се земља, како би се површински слој помешао са ђубривом. После месец дана потребно је прекопати још једном, али овај пут нешто дубље.
Ко већ има ружичњак, а жели да га обнови, мора знати да нове саднице не треба садити на иста места. Нова ружа мора да се помери бар пола метра од места на коме је била претходна. Са добрим предзнањем и припремом земљишта јесења садња може да почне. Кад се посаде у јесен, месец или два пре хладноће и зиме, корен има довољно времена да почне да ожиљава.
Следећи корак је водити рачуна о размаку. Постоје међународне норме по којима се мини руже саде на размак 30×30 центиметара, хибриди на 40×40, хибриди чајевке на 60×60 цм, а грмолике на 1×1 метар. За пењачице важи правило да се саде у размаку од два до три метра једна до друге. Можете их садити и на већим размацима, ако имате за то простора.
Калем у нивоу земље
Пожељно је у планирању ружичњака прво узети оловку и папир, па направити план, односно, распоред, а потом набавити саднице. Обично се копају рупе величине 30x30x30 центиметара. Пре садње руже се обавезно оставе у канти с водом барем шест сати, како би се корен натопио. Потом се корен мало поткрати, одстране се оштећени коренчићи и пажљиво се распореде у претходно ископане рупе. Садница се стави на средину рупе и корен се равномерно загрће земљом, пазећи да калемљено место не остане изнад земље.
Најбоље је да калемљено место буде у нивоу земље или највише 2цм под земљом. Ако се биљка посади предубоко, слабе су шансе да ће се успешно развијати. Ако је посађена плитко, то је мањи проблем, јер се земља може додати. Земља се утаба око саднице и нова ружа се добро залије, јер око корена остане доста шупљина, па вода служи да се земља лепо слегне. Кад земља потпуно упије воду, нагрне се још мало земље која служи као заштита од исушивања, помаже да се биљка прими, а у јесен је то и зимска заштита. Та додатна земља уклања се тек кад биљка потера око педаљ дугачке младице.
Ако је ружа правилно посађена и добро нађубрена и ако је цела јесен топла, може се десити да потера изданке које, доласком зиме, треба само мало поткратити. Право орезивање следи тек на пролеће. Уколико сте се одлучили да садите руже на тераси, потребно је обезбедити довољно дубоке и широке посуде, јер је њихов корен велики и разгранат. Преко зиме посуду и биљку заштитите од хладноће стиропором, старим новинским папиром или платном за џакове. За садњу мини ружа и покривачица, посуда треба да буде најмање 40 центиметара дубока и 25 широка. За чајевке, она треба да буде нешто већа, а за пузавице, посуда која је минимално 50 центиметара дубока и широка.
Северни балкон непожељан за руже
Руже не треба садити на тераси ако не постоји добро струјање ваздуха и осам сати сунца или светлости. Тако је, рецимо, балкон окренут ка северу, непожељан за руже и покушај гајења ружа је губљење времена. Све остале стране света су повољне за руже, у зависности од сорте.
Осим доброг плана за ружичњак, неопходно је понешто знати и о упаривању биљака, како бисте следећег лета добили рајску башту. Наиме, руже су с неким биљкама добре комшије, а неке баш и не воле. Неке биљке су једноставно као створене једна за другу. За руже су то дефинитивно биљке које расту ниско или ниже од њих, као што су лаванда, мачија трава, вирак и ружичасти каранфил. Ове биљке су идеални пратиоци ружа, јер расту ниско и густо и на тај начин чувају влагу за корен руже.
Добре комшије ружа треба не само да им обезбеде правилан развој, већ и да захтевају исте услове гајења. Поред њих би требало садити биљке које такође траже доста сунца. На пример, то може бити ванилин жбун, затим ангелонија, лантана, али и вербена. Ту спада такође и калибрахоа са мноштвом звончића, која припада породици петунија. Све оне добро подносе сунце и одлично попуњавају простор међу ружама. Свака од ових биљака има и веома скромне потребе за водом и исхраном, баш као и руже.
Лук појачава мирис руже
Неке биљке имају способност да на потпуно природан начин, без употребе било какве хемије, заштите руже од штеточина и болести. Оне у својим листовима, цветовима или коренима имају материје које одбијају штеточине. Рецимо, лук влашац, украсни лукови, али и они јестиви, појачавају мирис ружа, штите их од лисних ваши и спречавају црне мрље. Од биљних ваши и других буба руже ће бити заштићене ако поред њих посадите мушкатле, руту, вратић, босиљак, нану, невен, жалфију, оригано, хајдучку траву, мачју траву или дивљи босиљак. Занимљиво је да парадајз спречава стварање чађаве пегавости или рђе руже, а бубамаре су добродошле, јер се хране лисним вашима.
Предности јесење садње
Код априлске садње ружа, саднице су махом већ потерале у трапу, па им је потребно снажније орезивање и непрекидно заливање. Обично не могу да се ожиле и потерају младице, па их летње жеге прореде. Руже треба садити у јесен, и то од краја септембра до средине новембра. Ипак, између пролећне и јесење, треба се одлучити за јесењу садњу, јер тада је:
бољи пријем садница,
дужи рок садње,
већа могућност попуњавања и допуњавања плана ружичњака.
Саднице из трапа треба доносити појединачно или у мањим групама, јер се нежне жиле до садње непотебно исушују.
