Насловна ТЕМЕ ВОЋЕ ВРЕМЕ ПРИЈА ВОЋКАМА, АЛИ И БОЛЕСТИМА И ШТЕТОЧИНАМА: Предвидети и спречити, па...

ВРЕМЕ ПРИЈА ВОЋКАМА, АЛИ И БОЛЕСТИМА И ШТЕТОЧИНАМА: Предвидети и спречити, па тек онда лечити

Од користи је да се сваки воћар присети шта је то у његовом воћњаку лане правило штету, јер је зацело и за ову вегетацију остало пуно такозваног инфективног инокулума и штеточина које су, ове благе зиме, несметано презимеле

652
Foto: AdobeStock

Без обзира на то да ли су воћњаци велики или мали, мешовити или с једном воћном врстом, мај је месец када их ваља чешће обилазити, прегледати стабла и, чим се укаже потреба, штитити их од болести и штеточина. Али, пре него што се направи мешавина разних препарата, треба прелистати литературу и подсетити се на то које болести и штеточине на којој воћној врсти у овом месецу могу да нанесу штету, и који им климатски услови одговарају.

Од користи је да се сваки воћар присети шта је то у његовом воћњаку лане правило штету, јер је зацело и за ову вегетацију остало пуно такозваног инфективног инокулума и штеточина које су, ове благе зиме, несметано презимеле.  На крају, мора се направити списак најефикаснијих препарата које треба набавити у пољопривредној апотеци. Тек тада је сваки воћар спреман да у право време, најефикаснијим препаратима, поведе сопствени „рат“ с болестима и штеточинама.

Подсећамо на то да број прскања и избор препарата зависи од воћне врсте и степена заразе, односно оштећења. Неке воћке штите се једном, а понеке и више пута током маја.

Око јабуке и крушке највише посла

У засадима јабука и крушака, без обзира на сорту и време сазревања, наставља се заштита од гљива проузроковача пепелнице (Podosphaera leucotricha) и чађаве краставости (Venturia inaeqalis), а активни су и лисни минери, јабукин смотавац, лисне ваши и још неки, мање штетни инсекти, а на крушкама – крушкина бува.

Foto: Pinterest

На гљиву проузроковача чађаве краставости подједнако су осетљиви листови и плодови. У овом периоду најбоље резултате у заштити даје превентивна примена фунгицида који спречавају заразу и штете. Препарати Скоре 250 ЕЦ, Кларинет, Луна експириенс и Зато 50 VГ могу спречити ширење болести и када се примене највише два дана после остварене заразе, и комбинују с фунгицидима превентивног деловања.

Сви ови фунгициди успешно штите и крушку од чађаве краставости (Venturia pirina).

Jабука се од пепелнице штити фунгицидима системичног деловања, какви су Акорд, Нимрод 25 ЕЦ, Топас 100 ЕЦ, Терцел,  Секвенца, Вентор, и Импакт 25 СЦ, Кларинет, Ембрела 140 СЦ, Нијанса ВГ, Скоре 250 ЕЦ, Риза 250 ЕЦ, Луна – експириенс, који истовремено воћке штите и од краставости те им треба дати предност у мајској заштити. Због високих температура и фенолошких фаза кроз које у овом периоду јабука пролази, препарате на бази сумпора треба избегавати.

Корисна  мера у сузбијању пепелнице у мањим воћњацима је механичко уклањање такозваних белих младара. Чим се одрежу, ставе се у најлон врећу, изнесу из засада и спале.

Foto: Pinterest

Ако се током прегледа уоче знаци бактериозне пламењаче – злогласне ервиније, све заражене делове ваља одрезати, десетак центиметара у здравом делу, сакупити у врећицу и спалити изван воћњака. После сваког реза маказе би ваљало дезинфиковати, а најчешће се то ради варикином. Ако се болест открије на деблу, мора се потражити савет стручњака да би се воћке најсигурније заштитиле.

Крушкама несумњиво највећу штету наноси крушкина бува која се буди из зимског сна с првим топлим данима. Дакле, одавно је будна.  Најбоље време за прскање је када се на наличју листова открију наранџаста јаја и први ларвени стадијуми. Сигурна заштита се постиже применом инсектицида  Абастате (сва три), Апач 50 ВГ, Харпун, Ласкар, Мовенто 100 СЦ, Тонус екстра. Сви они крушку штете и од лисних вашију.

Пегавост листова може да уништи род вишње

Најчешћа болест вишње и трешње, која се, посебно на окућницама и малим воћњацима, открије тек у берби, када листови пуни црних пегица масовно жуте и опадају па воћке често остају потпуно огољене, је пегавост листова коју изазива гљива Blumeriela japii. Ако се зараза не спречи на време, паразит може да уништи род и за наредну вегетацију, па чак, у изузетним случајевима, и да осуши воћке. Од фуннгицида ефикасни су Зирам, Манкогал (оба), Лентос, Делан, Феникс, Браво 720 СЦ, а сви они истовремено спречавају развој проузроковача трулежи плодова. Код раних сорти трешања посебну пажњу ваља обратити на керенцу.

Уколико се ове воћне врсте не заштите правовремено и болест се отме контроли, одмах после бербе ваљало би их опрскати фунгицидом Феникс. На тај начин ће се зауставити ширење болести, спречити летње опадање листова и изнуривање воћака новим листањем. Уколико се то догоди, оне неће формирати цветне пупољке за наредну годину и неспремне ће ући у зиму.

Највећа штеточина трешања је трешњина мува, која, када се оберу трешње, јаја полаже на плодове вишања. Зато треба пратити њен лет и те воћке заштитити у право време. Ни ове воћне врсте не заобилазе лисне ваши. Сви инсектициди, употребљени у заштити од трешњине муве, воћке штите и од ових инсеката.

Лисне ваши не бирају жртву

Мај је време лисних ваши. Оне не бирају домаћина. С подједнаким апетитом сишу сокове на младим и соичним деловима свих воћних врста, а топло и влажно време скраћује период потребан за развој једне генерације, тако да се оне брзо смењују. На воћкама има свих развојних стадијума. Ако се не униште на време могу да се пренамноже и црпе воћке.

Foto: wikipedia

За заштиту се могу користити Талстар 10 ЕЦ, Футоцид  ЕЦ, Фобос СЦ, Бифеникус, Моспилан 20 СГ, Козма, Деспот, Перфектхион, Системин 40 ЕЦ, Фосфамид 40 ЕЦ и други. Већина воћке квалитетно штити и од лисних минера, јабукиног мољца, јабукиног смотавца и покретних стадијума штитастих вашију, али и од других, мање штетних инсеката.

Како их открити. Лисне ваши праве колоније на најмлађим деловима воћака, где их треба и тражити. Минере откривају „мине“ у листовима, а смотавци се убушују у младе плодове.

Лисне ваши треба сузбијати и на крушкама и осталим воћкама – трешњама, вишњама, бресквама…

Foto: wikipedia

Где има сиве трулежи, нема бербе 

Гљива Botrytis cinerea, проузроковач сиве трулежи више воћних врста, прави штету и на малинама и купинама. Трули плодови се уочавају тек током бербе, када је за употребу хемијских препарата касно. Зато са заштитом ваља почети још у прецветавању. Напомињемо да ова гљива у неблаговремено заштићеним засадима малине и купине може да умањи род и до 80 процената. Гљива продире у младо ткиво у време цветања или непосредно после прецветавања, када је оптимално време за прво прскање.

Дакле, прскања против ове болести почињу у фази цветања, а завршавају се пред бербу, уз поштовање каренце употребљеног фунгицида. У зависности од избора препарата, она се понављају за седам до десет дана. Не треба заборавити да препарате различитих механизама деловања треба ротирати да се код паразитне гљиве не би развила резистентност – отпорност на често употребљаване фунгициде. За заштиту од ове болести ефикасни су у малинама Дионал 500 СЦ, Луна сензатион, Сигнум, Митос, Пехар, Линус, Телдор 500 СЦ, а Свич 62,5 ВГ, има дозволу за обе воћне врсте.

С. Мујановић

Добро јутро број 577 – Мај 2020.