У првој половини марта јагоде у пластеницима треба очистити од старог, прошлогодишњег лишћа. Старо лишће треба изнети из пластеника и уништити, а потом обавити заштиту применом бакарних препарата, како би се спречиле болести и смањио инфективни потенцијал у засаду, саопштено је из ПССС Крагујевац.
Јагоде у Шумадији у пластеничкој производњи налазе се у фази од три до пет листова је развијено, док ово воће на отвореном пољу још увек мирује, а местимично је дошло до раста главног пупољка.
– Сада је право време да се након резидбе и избацивања старог лишћа са парцеле примене бакарни препарати. Они ће заштитити биљке од антракнозе јагоде, пегавости листа, пепелнице, затим од увенућа биљке и бактериозне пегавости јагоде. Фунгицидним третманом се дезинфикују ране од резова и уједно се засад штити од ширења узрочника болести – каже Марија Ивановић, саветодавац за воћарство у ПССС Крагујевац.
Уклањање лишћа у пластеницима у Шумадији је скоро завршено, док ће на отвореном пољу, примена ових мера ускоро кренути у зависности од временских прилика. Резидба или шишање јагода обавља се дезинфикованим алатом, најчешће маказама, ручно или ножем. Одстрањује се целокупна лисна маса, а остављаја се бокор само са младим изданцима.
Такозвано плаво прскање треба обавити у року од 24 сата од уклањања, односно шишања или резидбе старог лишћа. Бакарним препаратима могу се додати и минерална уља, како би се смањила бројност презимелих инсеката. За прскање треба одабрати најтоплији период дана.
Код бујнијих сорти, где се појављује већи број бокора, треба обавити разбокоравање. Одстрањује се вишак бокора и оставља се оптимално 3 до 4 бокора. Када има превише бокора, биљка се исцрпљује и не може да изнесе велики број плодова, који остају ситнији. Код мање бујних сорти, попут џоли, клери, квин елиза или априка, које зарвијају мањи број бокора, треба оставити најјаче и најразвијеније.
Текст и фото: Биљана Ненковић
