У јуну могу да се посеју боранија, индустријски парадајз, зелена салата, кукуруз шећерац, шаргарепа, расаде купусњаче, парадајз, паприка… али је ова производња незамислива без наводњавања, а нежним биљкама које ничу у „невреме“ ваља обезбедити и засену.
Дуготрајни карантин због пандемије вируса корона натерао је многе баштоване који живе у граду, а башту имају око викендица и сеоских кућа, да промене планове сетве. Многе леје, припремљене још за априлску сетву, остале су празне. Али, то не значи да такве треба да остану до јесени или следећег пролећа, Још увек могу да се попуне разним поврћем, под условом да приликом куповине семена тражите сорте краће вегетације, да би плодови сазрели на време.
На пролетос непосејаним лејама, али и оним са којих су побрани грашак, извађене ротквице, млади лук, салате… у јуну могу да се посеју боранија, индустријски парадајз, зелена салата, кукуруз шећерац, шаргарепа, расаде купусњаче, парадајз, паприка… Али, ова производња незамислива је без наводњавања, а нежним биљкама које ничу у „невреме“ ваља обезбедити и засену. Такође, од велике помоћи је и малчирање сламом, пиљевином, сувом травом која се сакупља од сваког кошења травњака и брижљиво просуши. Малч чува влагу, штити од корова, а зими се разгради и обогаћује земљиште органском материјом. Када је реч о заливању, најисплативије је да се постави систем „кап по кап“, чије се најсавременије верзије једноставно монтирају и штеде воду.
Засењивање мрежама
Ако у башти нема засене, а има простора за нове врсте, леје не треба оставити непосејане. Биљке, осетљиве на јако сунце, ваља засенити. У пољопривредним апотекама могу се купити разне мреже за засену. Основна намене је засењивање пластеника, али вешти баштовани их користе и на отвореном. Довољно је да се око леје укуца неколико виших кочића и на њих причврсте мреже, или да се разапну на коље којим је потачкано поврће. Ово је најчешћи начин засењивања. Пожељно је и да се поставе под малим нагибом, да се вода са њих слободно слива. Осим што поврће штите од ожеготина, оне не гуше биљке, омогућавају слободно струјање ваздуха кроз мрежу, додатно штите од ветра и града, иако у основи нису противградне. Предност мрежа је у томе што се добија уједначено засењивање на заштићеној површини. Мреже не само да праве сену, већ и распршују светлост и топлотне зраке. Оне су мобилне, односно, могу се пребацивати с једне парцеле на другу.
Мреже за засењивање подсећају на вреће које се користе за паковање пољопривредних производа, а густоћа ткања може бити различита, и од тога зависи проценат засењивања, који се креће од 10 до 90 посто. Израђују се од различитих материјала, могу бити и различито обојене. За расад поврћа, зачинског, лековитог и украсног биља, најчешће се користе зелене мреже, док се у производњи конзумног поврћа користе бела или ређе црна. Постоје и црвене, које се постављају за сенчење парадајза и црвених сорти паприке.
Пише: Светлана Мујановић
