Пише: Проф. Др Жарко Илин
Клима има значајан утицај на принос и квалитет произведеног поврћа у Србији. Прошла, 2021. година показала је да је неопходно улагање у високу технологију, у производњу на банковима, на гредицама уз, где год је то могуће, коришћење електричне енергије за пумпе за наводњавање. Такође, где год је то могуће, ваља прелазити с вештачке кише на капајуће системе јер су они много мањи потрошачи енергије, што појефтињује производњу.
У неповољним условима прохладног пролећа и ниских температура у јесен, поготово у другој половини октобра, обавезно је коришћење агротекстила за покривање биљака, како не би било негативних ефеката на раст и развиће повртарских врста. Када је реч о летњим месецима и екстремно високим температурама, максималним дневним изнад 30 степени Целзијуса, што значи да је у најтоплијем делу дана температура изнад 37-38 степени Ц, а на сунцу чак 45-48 степени, неопходно је обезбедити и довољну количину воде, и квалитетну исхрану, пре свега калијумом, азотом и многим микроелементима, како би биљке што лакше превазишле тај абиотички стрес.
Време одложило и сетву, и бербу
У повртарству, квалитет је много важнији од приноса и зато је наважније остварити што веће учешће екстрапрве и прве класе у приносу. То доприноси добром и сигурном профиту.
Кад је у питању производња из расада, приноси паприке су 2021. године за 10 до 15 посто мањи него што се очекивало, због релативно хладног времена одмах након садње током маја и прве половине прве декаде јуна. Приноси у различитим типовима – бабуре, туршијаре, односно, роге – кретали су се на нивоу од 30 до 40 тона по хектару.
Што се тиче паприке из директне сетве семена на стално место, сетва је у старту каснила две до три недеље, с обзиром на ниске температуре у другој половини треће декаде марта и прве две декаде априла, када се сеје. Приноси паприка из директне сетве семена крећу се од 40 до 50 т/ха, захваљујући нешто гушћем склопу по јединици површине.
Приноси подбацили, квалитет изузетан
Зачинска паприка за индустријску прераду, у агроеколошким условима Војводине, али и југа Србије, значајно је подбацила, без обзира на услове интензивне агротехнике и обилно наводњавање.
Приноси парадајза за индустријску прераду подбацили су за 10 до 30 процената, због изузетно хладног времена у другој и трећој декади априла и, поготово у трећој декади маја, и они се крећу између 40 и 50 т/ха, што је на нивоу половине приноса од неке просечне године, када се крећу, у зависности од региона и избора сорте или хибрида, од 65 до 100 т/ха.
Кад су у питању топлољубиве повртарске врсте, као што су лубеница, диња и краставац, можемо рећи да је било проблема у првом делу вегетације, при производњи расада, током маја и прве половине јуна, због ниских температура. Чак је 26. маја дошло до смрзавања усева који нису били у ниским пластичним тунелима, или код бостана који није био прекриван агротекстилом.
Код краставца је каснила берба корнишона. Уместо да почне у првој половини прве декаде јуна, као што се дешава у просечној години, масовна берба корнишона кренула је тек после десетог јуна.
Коренасте врсте добро се држале
Коренасте повртарске врсте у редовној производњи нису прошле тако лоше. Мрква из ране пролетње сетве остварила је релативно добре резултате и приноси се крећу на нивоу од 30 до 60 т/ха, најчешће 45 до 50 т/ха. Што се тиче приноса першуна, он се у 2021. години кретао од 20 па чак до 100 т/ха при производњи на гредицама и у условима ране сетве. Приноси паштрнака крећу се од 20 до 70 т/ха и на ове коренасте врсте значајно су утицале ектремно високе, максималне дневне температуре.
Када је реч о кромпиру, у зависности од нивоа агротехнике, приноси су у просеку смањени за десетак процената код великих професионалних произвођача и фирми које су максимално уложиле у квалитетан садни материјал и висок ниво технологије. Међутим, код професионалних произвођача који су имали низак ниво примењене технологије производње у целини и који нису обезбедили одржавање влажности земљишта на нивоу од 70 посто пољског водног капацитета – забележено је смањење приноса за чак 40 до 50 посто.
Ове године кромпир се гајио на око 28.000 хектара и родило је укупно око 600.000 тона, што значи да ћемо за нас, преко седам милиона становника, имати сасвим довољно кромпира до фебруара, марта, али је питање шта ће с кромпиром бити током априла и маја, односно, до пристизања раног кромпира наредне године, зато што је цена коштања кромпира за професионалне произвођаче, због смањеног приноса и врло великих улагања, врло висока и креће се око 37 евроценти, односно 44 динара по килограму
Задовољни произвођачи паприке
Наши произвођачи паприке у овако тешким условима добро су се снашли. Углавном су јако задовољни производњом, и из расада, и из директне сетве, а паприка је имала константно високу цену, крећући се углавном значајно изнад 50 евроценти по килограму. Само један кратак период цена је била нижа, када је понуда била повећана, и тада је цена износила неких 50 динара. Ипак, произвођачи су презадовољни производњом у овој години. У сличном расположењу годину завршавају и професионални произвођачи карфиола и броколе, али не толико приносима, колико високом ценом. Посебно добро прошли су професионални произвођачи који су производили за зелене пијаце и кванташе, нешто мало мање они који су уговоре склопили с ланцима мини и мегамаркета.
Ипак, довољно свега, и за извоз
Када је у питању количина произведеног поврћа, она је и ове године значајно већа од потреба грађана Србије, и то свих повртарских врста, а поготово из средње касне и касне производње. Забележени су тржишни вишкови на нивоу између 30 до 40 процената, али је нешто мања количина која иде ове сезоне, све до пролећа, у извоз, без обзира на то да ли је у питању свеже поврће или оно прерађено на различите начине. Очекује се негде преко милион тона свежег поврћа 11 повртарских врста и око 400.000 тона разноврсног поврћа, произведеног на мањим површинама осталих повртарских врста за свежу потрошњу и индустријску прераду, заједно с производњом у баштама, као и 240.000 тона поврћа произведеног у стакленицима и пластеницима. То значи да смо ову годину завршили са готово два милиона тона разноврсног поврћа, што је отприлике дупло више од потреба грађана Србије. Ми трошимо 100 до 120 килограма поврћа по глави становника, а производимо преко 300 кг по глави становника, с тим да значајне количине заврше у извозу, било као свеже поврће, било као прерађено.
Цена спасила произвођаче купуса
Задовољни су и произвођачи купуса, и поред чињенице да је принос смањен од 30 до 70 посто, али је тражња врло висока и цене се крећу од 50 до чак 80 динара на мало, док су цене на велико биле између 30 и 40 динара. Питање је колико ће бити задовољни прерађивачи, они који киселе, с обзиром на то да им је цена улазне сировине релативно висока, тако да је питање колику ће зараду моћи да остваре кад изнесу киселе производе на тржиште.
