Захваљујући програму ”500 задруга у 500 села” за непуних пет година у Србији је основано више од 1.100 нових задруга. То је податак за Гиниса, кажу у Министарству за бригу о селу
Европа је колевка задругарства и задружно организовање пољопривредника традиционално постоји и опстаје на овом континенту. Задруге из делатности пољопривреде су значајни чиниоци на тржишту пољопривредних производа у већини европских држава. Законодавна регулатива о задругарству је различита по појединачним државама, али организациони облик задруге је свакако најчешћи облик привредног организовања пољопривредника у циљу заједничког наступа на тржишту, објашњава Јелена Несторов Бизоњ, председница Задружног савеза Војводине.
Већина европских држава, додаје, поред пољопривредних, односно земљорадничких задруга, има боље развијено задругарство у другим делатностима, нарочито услужним, у односу на Србију, где убедљиво доминирају пољопривредне задруге.
Да је задругарство важно препознала је и држава. На иницијативу Министарства за бригу о селу покренут је пројекат ”500 задруга у 500 села”. У Министарству кажу да је веома битно што се у Србију вратио дух задругарства, давно изгубљено поверење у удруживање.
“Историја задругарства после Другог светског рата обилује експериментима, успонима и падовима. Задруге су практично нестале доношењем Закона о удруженом раду, када су избрисане чак из номенклатуре. Утопиле су се у радне и сложене организације удруженог рада, које су касније приватизоване заједно са својом задружном имовином”, наводе у Министарству.
Почетак васкрса задругарства догодио се, кажу, 2017. године када је министар за регионални развој Милан Кркобабић у сарадњи с Академијским одбором за село Српске академије наука и уметности, на чијем је челу академик Драган Шкорић, покренуо програм ревитализације задругарства у Србији под називом ”500 задруга у 500 села”. Захваљујући овом програму, за непуних пет година у Србији је основано више од 1.100 нових задруга. То је податак за Гиниса, кажу у Министарству.
У Војводини тренутно постоје 463 задруге. У централној Србији је тренутно 3.000 активних задруга, од укупно 5.000 ”на папиру”. Највише их има у Мачви, Поцерини, Расинском округу..
И у наредној години планиран је наставак подстицања развоја задругарства. ”Буџетом за 2023. годину опредељено је 500 милиона динара за унапређење пословања и технолошки развој задруга. Нови програм је у фази израде, а на њему раде стручњаци Академијског одбора за село САНУ и задружни савези. Задругари ће имати прилику да на јавној расправи својим предлозима оцене и допуне програм.
Извор: РТС
