Бамија се код нас мало гаји, иако су ову биљку гајили још стари народи средњег истока. Ова култура води порекло из Јужне и Средње Америке, Египта, Мале Азије. Гаји се ради младих плодова чаура, који су сочни, специфичног укуса. Употребљавају се у свежем стању за справљање јела, за туршију, а семе може да послужи као сурагат кафе, открива стручњак за повртарство Пољопривредно стручне службе Београд Анка Качаревић.
Према условима успевања има изражене захтеве. То је једна од најтоплољубивијих врста. Семе ниче на температури од 15-18 степени за осам до 15 дана. Оптимална температура у току вегетације износи 25-28 степени. Захтеви према влажности земљишта су узражени током целе вегетације.
У почетку вегетације бамија се споро развија. Кад биљка ојача, у кратком периоду развија много лишћа и снажно стабло. У време плодоношења треба осигурати хранива у лако усвојивим облицима. Бамија захтева органска ђубрива у количини од 30 до 40 т/ха, минерална ђубрива НПК 10:20:20 у количини од 600 – 800 кг/ха, а прихрана азотним ђубривима током вегетације два до три пута са по 20 – 30 кг/ха, наводи Качаревићева.
Производи се директном сетвом која се обавља тек када се земљиште добро загреје, односно када температуре достигну око 200 степени. Сеје се у редове 40-50 x 25-30 цм, уз потрошњу око 20 кг/ха.
У плодореду јој најбоље одговарају краставци и диње јер имају сличне услове за раст и развој. Биљка ће боље клијати ако се семе умочи, 24 сата пре садње, у топлу воду.
Нега у току вегетације састоји се у међуредној култивацији, наводњавању, прихрањивању и сузбијању лисних вашију, које се доста често јављају.
Берба почиње неколико дана после цветања, када су плодови дужине три до пет центиметра. Бере се сваки или сваки други дан, јер плодови брзо расту и губе технолошки квалитет. Са једног хектара може да се оствари око шест до осам тона приноса. Плодови се добро суше и прерађују, наводи стручњак за повртарство.
Извор: Агроклуб
Фото: Pixabay
