Пише: Светлана Мујановић
Коштичаве воћке – вишња, трешња, шљива, бресква, нектарина и кајсија, у нашој земљи се, у односу на јабуку и крушку, гаје на мањим површинама, што не значи да их напада мање паразита, изазивача болести и штетних инсеката. Напротив, неке од њих су веома осетљиве, на пример, брескве и нектарине на гљиву Taphrina deformans, изазивача коврџавости листова, шљива на вирус шарке…
Све ове воћке имају и много “заједничких” болести и штеточина, па се избор препарата и време прскања не разликују много од једне до друге врсте.
Монилинија гљива најопаснија
Најзначајније, али и најштетније болести свих коштичавих врста јесу палеж цветова и сушење гранчица, изазива их гљива Monilinia laxa, и трулеж плодова коју проузрокује гљива Monilinia fructigena. Све воћке су подједнако осетљиве на њих и штите се истовремено.
Гљиве које изазивају оспичавост, пегавост и шупљикавост могу значајно да умање принос као и квалитет полодова коштичавог воћа. Посебно је раширена гљива Stigmina carpophylla,која изазива шупљикавост. Штете настају због пропадања листова на којима се прво стварају пеге, а касније ткиво у њима испада, па се смањује зелена површина која обавља фотосинтезу. На таквим стаблима плодови су ситни и неукусни. Пегавост листа вишње и трешње (Blumeriella jaapii) је изузетно опасна болест, јер изазива превремено опадање листова током лета. Таква стабла најчешће поново олистају, изнуре се, неспремна уђу у зиму и лако измрзавају. Неретко и цветају крајем лета, а ако се цветови и не појаве, могуће је да ће следеће године род изостати или ће бити изузетно мали и неквалитетан.
Коврџавост листа, изазива је гљива Taphrina deformans, најопаснија је болест брескве и нектарине, а угрожава и листове и стабла. Зато воћари који гаје брескву не смеју да дозволе да болест “букне”. Ако се то деси, неће много помоћи ни честа прскања, која повећавају трошкове, угрожавају здравствену безбедност оних који такве плодове једу, а загађују и земљиште, воду и ваздух. У заштити од ове болести најважнија су превентивна прскања – примена препарата на бази бакра у јесен, током опадања листова, и у рано пролеће, до појаве зелене тачке на пупољку.
Лисне ваши најпрождрљивије и најупорније
Међу овим воћкама има оних с кратком вегетацијом – трешња, вишња и кајсија, до оних које се беру током лета и јесени, као што су разне селекције бресака, нектарина и шљива. Све оне траже квалитетну заштиту и листова, и плодова. Да би воћке остале што дуже здраве, стручњаци за заштиту биља истичу да је неопходно да се прва прскања обаве квалитетно и правовремено, најефикаснијим препаратима.Тада она каснија могу и да изостану, јер, у таквим воћњацима нема извора заразе.
Од штетних инсеката најбројније и најчешће су лисне ваши које, сем директних штета (сишу сокове), преносе и вирусе, па тако праве двоструку штету. Имају пуно генерација, и у зависности од температуре, развој једне траје од четири-пет дана до две седмице. Познато је и да брзо постају неосетљиве на инсектициде који се често користе, те у заштити ваља бити добар практичар и стручњак, и за свако прскање бирати инсектицид на бази друге активне материје. Најважније је да се на самом почетку вегетације не дозволи да се намноже, јер ће у противном принос и квалитет плодова бити смањени, а следеће сезоне цветање може чак и да изостане или да буде веома слабо. При томе ваља користити инсектициде неотровне за пчеле, јер су оне велики савезници сваком воћару, као и за бубамаре које се хране овим штеточинама.
Гриње, осице, трипси и цикаде цвет у који ће положити јаје не бирају према врсти. Потомство остављају на први на који налете. То чине и смотавци плодова, лептирићи чије потомство – прождрљиве ларве, црвљају плодове, убушују се у њих у истим фенолошким фазама развоја.
Трешњина мува (Rhagoletis cerasi) оштећује плодове вишње и трешње, посебно средње и касне сорте, у које полаже јаја, чим они заруде. Тако се међу зрелим трешњама и вишњама могу наћи многе које није за употребу, јер се у њима налазе ларве овог инсекта. Приликом прскања ваља водити рачуна о каренци препарата, јер неки инсектициди имају дужу каренцу, па, ако се она не поштује, могу изазвати здравствене проблеме код људи, посебно деце која једе трфетирано воће.
Не прскати по календару, него по потреби
У заштити воћака, али и свих других биљака, ваља поштовати правило да се прска само по потреби, а не по календару или неком шаблону. То значи да се прво упознају све фенолошке фазе развоја одређене врсте, проучи у којој је на коју болест и штеточину осетљива, стабла прегледају, па тек онда донесе одлука да ли је прскање неопходно. Да олакшамо, предлажемо оријентациони “календар прскања”, базиран на фенолошким фазама и указујемо и на болести и штеточине на које је у датој фази поједина врста најосетљивија.
Прво прскање – пред кретање вегетације (фебруар – почетак марта) – све коштичаве врсте – зимска заштита (бакар + уље).
Друго прскање – бели балони, пун цвет – сушење гранчица, шупљикавост и пегавост листова – све коштичаве воћке.
Треће прскање – прецветавање – сушење гранчица – све коштичаве врсте. У интензивним шљивицима спроводи се заштита када плодови достигну величину зрна грашка због осе.
Четврто прскање – почетак зрења, заштита од штеточина (трешњина мува, смотавци) и ако су повољни услови за развој болести и од њих.
Пето прскање – пред почетак зрења – штеточине и мање болести – шљива, бресква, нектарина. Вишње, трешње и кајсије ваља заштитити и после бербе од шупљикавости и пегавости листова.
Шесто прскање – у јесен, када опадне две трећине листова, фунгицидима на бази бакра.
Код бресака и нектарина број и време прскања донекле се разликују од осталог коштичавог воћа. После прецветавања, следећи третман за ове воћке је када плодови достигну величину ораха, а спречава се развој ваши, цикада, црвеног паука, савијача и трулежи плода.
