Кромпир је трећа по величини гајена култура за људску исхрану у свету. Рађа на свим континентима, у различитим климатима и на различитим надморским висинама, од планинских венаца Јужне Америке све до Холандије и њених регија испод нивоа мора.
Пише: Јасна Бајшански
С агрономске тачке гледишта, кромпир је култура с веома ниским еколошким отиском. За његову производњу потребне су знатно мање површине, као и мањи утрошак свих енергената и воде, у поређењу с пиринчем или пшеницом. Реч је о брзо растућој гајеној култури, значајној на целој планети, а нарочито у најмногољуднијим земљама, попут Кине, Индије и великих афричких земаља.
Србија се дичи такозваним ивањичким кромпиром. Иако многи мисле да је реч о домаћој сорти, то није тачно, само је назив добио по крају у којем се узгаја. А које се и чије сорте гаје у околини Ивањице, питали смо узгајиваче кромпира.
Стрми терени непогодни за наводњавање
Да би пратили модерну производњу кромпира, ивањички повртари гаје високородне сорте, бирајући оне које дају веће приносе и имају краћи период вегетације, каже Владимир Сићевић. Тако овај произвођач на својих 5 хектара, од црвених сорти гаји bellarosu, esmee, merlot, memphis, а од белих сорти су ту arizona, carrera, riviera. Од каснијих соти заступљене су agria, на мањим површинама aladin.
Један од проблема који прати ову производњу јесте, како каже овај произвођач, недостатак елитног семена на тржишту. Због тога се сваке године смањују и род и квалитет кромпира, па људи избегавају да га сеју. У 90% случајева елитна семена увозе се из Европске уније, углавном из Немачке, Белгије и Холандије.
