Насловна АРХИВА ЖЕГЕ НЕ СМЕТАЈУ ШТЕТОЧИНАМА: Повртњак у августу

ЖЕГЕ НЕ СМЕТАЈУ ШТЕТОЧИНАМА: Повртњак у августу

Због високих температура биљке споро расту, али убрзано сазревају плодови, који су на мети многих штеточина и паразита – изазивача болести

537
Foto: Wikipedia

У овом месецу биљке расту спорије, али плодови брже сазревају и размак између берби је кратак. Стога се заштита поврћа у августу не разликује много од оне у јулу. Употреба хемијских препарата за заштиту од паразита – изазивача болести и штетних инсеката и даље је неопходна, али због бербе користе се средства чија је каренца краћа.
Дипл. инж. Милена Петров, стручњак за заштиту биља Пољопривредне станице у Новом Саду, предлаже да се поврће и даље штити редовно, да би плодови остали здрави до првих јесењих мразева.

МОЉЦИ МИНИРАЈУ КУПУС

Гусенице купусног мољца изгризају доње слојеве листова, а могу да се завлаче и у главице. Тако праве још веће штете јер смањују тржишну вредност купуса и других крсташица. Највише су угрожене средње и касностасне сорте. Када се масовно појаве, могу да униште већи део листова.
Купусни мољац је мали, сивосмеђи лептир, не дужи од једног центиметра, и није штетан. Штету праве ларве (гусенице). Тек испиљене су жућкастомрке, а касније постану светло па тамнозелене. Дуге су око 12 милиметара. Овај мољац има две, три па и четири генерације. Презимљава као лутка у кокону на лишћу, дрвећу, шибљу, камењу…
Врло покретљиве гусенице мољца у почетку оштећују најмлађе листове купуса. Прва два–три дана после пиљења хране се лисним ткивом између два епидермиса, односно праве краће или дуже мине. Затим изгризу доње слојеве листа, остављујући само горњу покожицу у виду «прозорчића», који се постепено спајају, танка опна испада, на листу остају мањи или већи отвори и он добија изглед чипке.
Гусенице могу да се завлаче и у главице купуса, чиме наносе још веће штете. Међутим, оне, ни приликом масовније појаве ове штеточине, нису ни приближно тако велике као оне које прави купусар. Када се открију лептири, усев ваља чешће прегледати и прскати чим се открију прве гусенице. Ефикасни су Cipkord 20-EC, Crna mamba, Mavrik, Sumialfa 5-EW и други.

Пламењача, бактериозе, алтернарија…

Паразитна гљива изазивач пламењаче може да нанесе велике штете свим повртарским биљкама које се гаје на отвореном пољу. Од овог патогена треба сачувати парадајз, паприку, кромпир, краставце корнишоне, пострну боранију, купус…
– Квалитетну заштиту пружају фунгициди који су коришћени у претходном периоду – истиче дипл.инж. Петров. – То су Equation pro-WG, Quadris, Acrobat, Consento и други, али за последње третмане кромпира треба користити Shirlan и Infinito, јер штите кртоле од проузроковача пламењаче и црне пегавости (алтернарије) и приликом вађења.
Корнишони, који се најчешће гаје као други усев, веома су осетљиви на гљиву проузроковача пламењаче. Док су биљке младе, пре цветања, користи се Previcur energy, фунгициди на бази бакар-хидроксида (Kocide, Funguran OH) а могу и такозвани превентивци – Dithan, Antracol, Signum. Када почну цветање и берба, употребљавају се фунгициди са кратком каренцом као што су Equation pro, Aliette, Quadris и слични. Прскања се понављају по потреби, у зависности од временских прилика. Док траје берба, плодови се прво оберу, па биљке опрскају.

КУКУРУЗНИ ПЛАМЕНАЦ НЕ ПОСУСТАЈЕ

Кукурузни пламенац се јавља свуда у нашој земљи. Храни се многим коровским биљкама, а од гајених највише кукурузом, паприком, парадајзом, пасуљем…
Штетне су гусенице које се на кукурузу хране свим надземним деловима биљке, слабе их и директно смањују принос. На шећерцу штете су посебно велике на клиповима. Гусенице се хране њима, изједају их и загађују изметом, те постају мање употребљиви и губе тржишну вредност.
У плодове паприке гусенице се убушују уз саме петељке. Место убушивања је тешко открити јер је отвор који направе мали. Хране се семеном и месом, тако да на појединим местима остаје само покожица. Унутрашњост плодова је загађена изметом и, услед продора микроорганизама, почињу да труле, постају неупотребљиви за исхрану у свежем стању, али и за прераду. Усев се штити инсектицидима препорученим за заштиту паприке од ове штеточине.

Бактерије из рода Xanthomonas, у условима влажног и топлог лета, могу да нанесу велике штете паприци, пострној боранији и купусу. Оне се развијају на свим надземним деловима биљке, дакле и на плодовима и махунама. Откривају их тамне, неправилне пеге, у почетку ситне, које се касније шире и спајају. Ако су на листу, ткиво у оквиру њих испада, а на плодовима и махунама стварају се красте. У заштити предност треба дати новијем фунгициду Pergado C, али ефикасни су и Curzate R и препарати на бази бакра (Kocide, Funguran OH). Пошто поврће увелико цвета, а познато је да бакар оштећује цветове, препоручљиво је да се користе увече, када су цветови затворени.

Foto: Wikipedia/Mamestra brassicae

Инсекти опаснији и бројнији од болести

У овом периоду активни су и многи инсекти. Они праве веће штете од паразита проузроковача болести. Повољни климатски услови скраћују време потребно за развој једне генерације, оне се брже смењују, преплићу и на биљкама често има свих развојних стадијума, што отежава заштиту, односно избор најделотворнијег инсектицида.
Паприка је често квалитетна храна гусеницама кукурузног пламенца и памукове совице. Чим се примете прве штете, биљке се штите инсектицидима. Најбољи су Coragen, Avaunt, Affirm и слични. Они пружају ефикасну заштиту и од гусеница пламенца у кукурузу шећерцу.

Подгризајуће совице улазе и у поље под кромпиром. Пошто се не појављују увек у исто време, повртаре саветујемо да прате препоруке прогнозно-извештајне службе у заштити биља. Оријентационо, у овом месецу неопходно је још једно прскање око 5. августа, а од инсектицида могу да се користе Match, као и Decis и Talstar – када температуре нису високе. Ови препарати се успешно могу користити у заштити купуса од купусног мољца, совица и купусара.

КОРНИШОНЕ ЗАШТИТИТИ ОД ПЛАМЕЊАЧЕ

Корнишони, краставци за припрему зимнице, обично се гаје као други или пострни усев. Да би остали здрави до бербе, током овог месеца треба их превентивно заштитити од пламењаче (Псеудопероноспора цубенсис). Могу да се користе фунгициди на бази азоксостробина, комбинација пропамокарба и хидрохлорида – код којих је каренца две недеље, сам фосетил-алуминијум или комбинација фосетил-алуминијума и фенамидона, мешавина манкозеба и валифенала који имају кратку каренцу, свега три-четири дана.
Правило је да се плодови оберу па биљке заштите. Док су млађе, употребљавају се фунгициди на бази активних материја дуже каренце, а када почне берба – они чији се отровни састојци разложе на неотровне за свега неколико дана, какви су Орвего, Верита, Цурзате, Алиетте фласх, Легат, Љуадрис, Орвего, Валис М, Сњитцх и слични.
Уколико постоји могућност да падне киша, плодови се могу обрати и пре него што истекне каренца, али се не смеју износити на тржиште. Чувају се у расхлађеном складишту док не постану безбедни за исхрану.
Неретко, треба их заштитити и од пепелнице (Ерyсипхе цихорацеарум). Млађе биљке штите се фунгицидима на бази миклобутанила, чија је каренца 14 дана, а касније, пред бербу, онима на бази бупиримата и фенаримола, који се разграде за једну недељу.
Колоније лисних вашију редовно насељавају вршне делове овог поврћа. Осим што праве директне штете, јер сишу сокове, оне су и преносиоци вируса. Због тога усев треба редовно контролисати и, чим се примете, употребити неки од инсектицида на бази алфа-циперметрина, метомила, бифентрина, делтаметрина, дихлорвоса, буперофезина, спиносада и оксамила. Прскања се понављају по потреби, а ако се инсекти пренамноже у време бербе, тада се бирају они краће каренце, а с бербом сачека – да се разграде на неотровне делове.

Вегетација купусњача веома је интезивна. Формирају се, или су већ оформљене, главице којима знатније штете може да нанесе трипс. Када се открије, усев се опрска Actellicom, Vertimecom, Lanateom уз додатак оквашивача. Овај сићушан инсект напада интензивније када су високе температуре.

Foto: Wikipedia/Helicoverpa armigera

Памукова совица (Helicoverpa armigera) је полифагна штеточина, која током појединих година наноси велике штете парадајзу, паприци, пасуљу и боранији. Штете прави гусеница која се првенствено храни листовима, али се убушује и у плод и храни његовим садржајем прљајући га изметом. Плодови које оштети гусеница подложни су брзом труљењу и нису погодни за употребу. Код нас памукова совица има две до три генерације годишње, а на поврћу су посебно опасне друга и трећа. Поуздану заштиту пружају Coragen, Avaunt, Affirm, Match, који се примењују у време пиљења гусеница.

С. Мујановић

Добро јутро број 544 – Август 2017.