Наши воћари достижу све чешће врхунске светске врхове и у приносима, и по квалитету плодова. То је резултат преданог рада и сталног дослуха са струком и науком у свим фазама воћарске производње, почев од избора локације за нове засаде и одговарајућих врста и сорти које највише одговарају природним условима средине, па до примене савремених агротехничких и помотехничних мера и мера заштите од климатских промена и екстрема. Понекад је корак који дели добру од лошије праксу и који недостаје у ланцу потеза да бисте се издигли изнад просека и приближили најбољима и најпрофитабилнијима сасвим мали, наизглед безначајан, али свакако неопходан. Један од таквих је – зелена резидба.
Пише: Проф. Др Зоран Кесеровић
Реч је о допунској мери која је посебно значајна за бујне сорте воћака, и то у савременим засадима, у густом склопу који су направљени да пруже максимум. Зеленом резидбом се потенцира пораст младара који имају повољан распоред у круни и не засењују унутрашњост, а ограничава се пораст сувишних који би иначе зимском резидбом морали да се уклоне.
Ова резидба превасходно има задатак да обезбеди услове за образовање родних пупољака за наредну годину. Одстрањивањем сувишних младара, уклањају се сувишни потрошачи воде и хране, а светлост и ваздух лакше продиру у унутрашњост круне.
Посебно се препоручује за бујније сорте јабука, попут глостера, грени смита, мелрозе и сличних. Ова резидба долази до изражаја само ако се изведе правовремено. Воћке се орезују по завршетку активног вегетативног раста, обично у другој половини јуна и почетком јула.
Орезане воћке вишкове хранива користе за даљи развитак плодова и образовање родних пупољака за наредну годину. Због смањене влаге у земљишту и високе температуре ваздуха, биљке интензивно дишу. Зато је потребно да се одстрани и један део лишћа. Тако се преостало лишће нормалније снабдева водом и храном.
Поред јабуке и крушке, зелена резидба примењује се и код свих коштичавих воћних врста, поготово у густој садњи. Обавља се непосредно по завршетку бербе и поготово се избацују младари који расту усправно, и то на патрљ. Тако се постиже боље осветљавање круне и образовање цветних зачетака за наредну годину.
Превише касна зелена резидба не даје жељене резултате, као ни одстрањивање веће масе лишћа.
Зеленом резидбом се одстрањују младари који се развијају непосредно уз вршне младаре примарних и секундарних грана и сви они који су бујни, а нису потребни воћки. Такви младари препознају се по томе што избијају с горњих страна грана и бујнији су од осталих или избијају под оштрим углом на водилици.
За формирање узгојних облика зеленом резидбом потенцира се пораст жељених младара, од којих ће се формирати основне и секундарне гране, као и сама продужница. Обавља се када младари достигну 5 до 10 цм, а то је обично у првој декади маја. Овом резидбом одстрањују се или закидају врхови младара који се развијају непосредно уз вршне младаре основних грана и водилице, а и бујни младари који нису потребни за формирање скелета.
Поткултуре надокнађују трошкове
У засадима се гајење поткултура обично избегава. Међутим, неке повртарске културе у прве две године, док засад не пророди, могу да надокнаде све трошкове око подизања засада. Поготово су погодна таква земљишта где је извршено риголовање, тј. дубока обрада земљишта. Најбоље поткултуре су легуминозе које се окопавају: пасуљ, грашак, соја, боранија. Њихова предност је у томе што обогаћују земљиште азотом. Као поткултуре могу се гајити бостан, црни лук, краставци. Не препоручују се пшеница, шећерна репа, сунцокрет, луцерка, кукуруз и остала жита, кртоласто и индустријско биље, а посебно не паприка, парадајз, патлиџан.
