Фото: Светлана Мујановић
Воћари који су током лета приметили пуно одсечених листова око стабала вишања, али и осталих коштичавих врста, треба да крену у озбиљнији преглед воћњака, да преконтролишу кору у приземном делу стабала јер се ту можда крије жилогриз, сићушан тврдокрилац који је направио штету воћкама. Ако се не спречи његов развој, жилогриз ће осушити једну по једну воћку, селећи се на следеће у реду.
Жилогриз (Capnodis tenebrionis) опасна је штеточина свих коштичавих воћних врста- вишње, трешње, шљиве, кајсије, брескве. Ипак, специјалност су му вишње. Прегледом стабала вишње, ако их је населио жилогриз, могу се открити и одрасли и ларве, све зависи oд тога у ком периоду се воћке прегледају. У приземном делу, испод коре, налази се једна или више ларви у различитим стадијумима развоја, док одраслима више одговарају крошње, а откривају се током топлијег дела дана.
Највеће штете у запуштеним засадима
Када заврше парење, женке се могу видети и на кори стабла како се спуштају према земљи, где полажу јаја. Што су воћњаци старији и запуштенији, овој штеточини више одговарају.
ПВЦ фолија, орање, инсектициди
Највећу штету прави ларва. Она током исхране пресеца спроводне судове који доводе у стабло воду и хранљиве материје, изазивајући поремећаје у снабдевању стабала минералним хранивима. Због тога се смањује површина листова, они су ситнији, као и формирани плодови. Стабла се постепено суше и на крају пропадају. Осушене воћке лако се ваде из земље.
Заштита од ове штеточине захтева примену свих расположивих мера – механичких, агротехничких и хемијских. Да би се смањио број одраслих, у воћњак се поставе ловне клопке – посуде светлијих боја у које се сипа воћни сок, а помаже и отресање стабала и скупљање одраслих жилогриза. Бројност одраслих смањују и инсектициди који се користе у редовној заштити. Њихов развој највише се ремети када се земљиште око стабла, као и приземни део стабла, прекрију ПВЦ фолијом која спречава женке да положе јаја. Ефикасна је и обрада узаног појаса земљишта около дебла, како би се јаја избацила на површину и тако онемогућило пиљење нове генерације.
Сва заражена стабла која се открију током прегледа ваља одмах „санирати“. Мање оштећена одмах заштитити, а она која су почела да се суше извадити и рупе истретирати неким од земљишних инсектицида. На искрченим парцелама не би требало најмање три године садити воћке. Пре садње младих воћака, чак и на околним парцелама, у сваку јаму треба додати неки земљишни инсектицид.
Имаго се појављује у пролеће, прво на коровима да би, када коштичаво воће почне да листа, прелетео у његову крошњу. Одрасла јединка је тврдокрилац, дужине тела 2-3цм, црне боје, без сјаја, са беличасатом превлаком на делу иза главе. Када лете чује се шум. Хране се кором, углавном танких гранчица, петељкама листова, ређе листом. Не хране се интезивно, али, за три месеца, колико живе, могу да направе штету јер, због изгризања и пресецања петељки, листови опадају.
После парења, женке се спуштају на земљу да полажу јаја. Ређају их плитко у земљиште око стабала, појединачно или у групицама, или на кору доњег дела стабла. Највише јаја положе у кругу од 35цм од стабла. Јаја полажу од почетка јуна до краја августа. Она су овална, млечнобеле боје. Из њих се за две-три недеље пиле ларве које се крећу ка корену, у који ће се убушити. Помоћу снажно развијеног усног апарата, оне у прво танким, а затим и дебљим кореновим жилицама, буше ходнике, све до кореновог врата и приземног дела стабла. Развој топузасте ларве (најшира је у подручју првог грудног сегмента, а сужава се према крају тела) траје једну до две године, а одрасле могу бити дуге и до 7цм. Тако развој једне генерације траје и до три године. Презими као одрасли жилогриз или ларва.
