Пише: Зорица Милосављевић
Ово су речи виноградара и винара Радета Комазеца из Инђије који је препознао планетарну опасност за винограде у свету. Разлог за тако песимистичке прогнозе војвођанског произвођача грожђа и вина јесте златасто жутило винове лозе или Flavescence doree, болест која је регистрована 2003. године у Србији и, по свему судећи, узима маха. У питању је заразно обољење лозе на коју је шардоне најосетљивији. Отуда такав став овог виноградара, али оно не заобилази ни остале сорте.
Амерички цврчак опасан преносник
За ширење фитоплазме Flavescence doree (FD) у засадима винове лозе одговорна је цикада Scaphoides titanus, за коју се каже да је једини преносилац или вектор ове болести. У питању је инсект кога још називају америчким цврчком.
– У Србији је болест регистрована у свим крајевима с изузетком Поцерског – потврђује главни винар на Огледном пољу за виноградарство новосадског Пољопривредног факултета Синиша Остојић и додаје како је свуда има мање или више. – Ако је за утеху, исти проблем имају и остале виноградарске земље у свету. Мислило се испрва да су узрочници вируси, али се касније схватило да су то фитоплазме, микроорганизми слични гљивицама. Оне проузрокују слабљење имунитета биљке, јер закрчавају спроводне судове. Углавном се преносе садним материјалом зато би требало увек куповати сертификован садни материјал, од провереног произвођача, мада ни то није гаранција да калемови нису заражени. Садни материјал је извор заразе број један, а цикада (Scaphoides titanus) је други. Цикаде је преносе са болесног на здрав чокот, сишући и прелазећи на нове биљке.
Остојић упозорава да је проблем утолико већи зато што су фитоплазмама подложне све биљке из рода витис, дакле, могу се наћи у свима у њима, од подлога до витис винифере. То значи да опасност представљају канали, запуштене њиве и виногради у којима се ФД појавио, а цикаде су врло покретне и могу да прелазе десетине и стотине хиљада километара. Зато, каже он, заштитна прскањем против њих нису делотворна. Наглашава да се резидбом болест не преноси, што је повољна околност, јер би у противном све нестало за неколико година, ако се зелена резидба обавља машински.
Симптоми заразе касне две године
– Отежавајућа околност је и то што период инкубације траје око две године и тек онда почињу да се јављају симпотоми – напомиње Остојић. – Симптоми заразе фитоплазмом ФД се огледају у томе што пупољци у пролеће крећу касније или уопште не крећу, ластари имају скраћене интернодије, заостају у порасту, недовољно одрвењавају, а када болест узме маха, онда се види на лишћу, које карактеристично почиње да жути и болест се зато и зове златасто-жутило винове лозе. Код црвених сорти на листовима се јавља додатно црвенило. Лист се специфично увија троугласто према наличју, постаје крт, док се грожђе на том чокоту смежура и углавном не сазри. Највећи проблем је што лека нема! Чокот који је заражен мора да се извади да не би био база за ширење болести на нови.
Синиша Остојић каже да су препоручене мере заштите и превенције у циљу спречавања и ширења вектора фитоплазме ФД у засадима винове лозе у Србији и наглашава да томе треба приступити системски, без одлагања и болећивости.
– Потребно је да се сви уозбиљимо и будемо дисциплиновани –категорично ће Остојић . – Треба очистити канале, редовно радити фитосанитарне прегледе у сопственом винограду, а када се примети неки заражени чокот, не смемо ићи линијом мањег отпора и држати се оне: „можда неће…“, него га ваља извадити без поговора. Таквим приступом зараза би у одређеном тренутку могла да се стави под контролу, али треба и држава да кажњава оне који имају запуштену земљу. Парлози морају да се крче и држе под контролом. Сигурна заштита у виду препрата којим се третира виноград не постоји, иако цикаде могу да се уништавају инсектицидима. Цикаде имају једну генерацију, око маја, јуна се пиле,сишу, хране се и преносе болест. С једним или два прскања би могло да се делује на њих,али се само тиме не решава проблем. Мере које су прописане да се раде фитосанитарни прегледи, да се купује сертификован садни материјал, када се подижу нови засади, да се очисте сви парлози су заправо усмерене ка успоравању њеног ширења, али као и увек, мало се то спроводи.
Сланкаменка и шардоне најугроженији
По Остојићевим речима, шардоне је екстремно осетљив на ову болест. Он сумња да може доћи до његовог потпуног искорењивања с наших простора, али не искључује могућност да у одређеном моменту и дође до тога, наравно, уколико се не буду поштовале препоручене мере. Поред шардонеа највише су угрожени пино бели и сиви, мада свим сортама прети опасност од ње.
– Сланкаменка је такође веома угрожена. Она је још осетљивија од шардонеа и за неколико година ње неће бити нигде, осим можда у некој забити. Али, не треба заборавити да је то само једна од болести. Еска се веома шири и она је врло вирозна. Манифестује се сушењем листова. Могло би се рећи да је још опаснија од фитоплазме. Доста је присутна, јер виноградари не обраћају пуно пажњу на њу. Више има фитоплазме и то је тренутно ургентнији проблем.
Остојић додаје да постоје примери у свету где је фитоплазма стављена под контролу. Код нас је, по његовим речима, мали број инспектора, додатно отежавајућа околност у спречавању ширења заразе. Толико их је мало, да не могу да под контролом држе расадничке засаде, а поготово не производне. Запослени у пољопривредним станицама прате стање на терену, имају увид у стање у виноградима, али и њих је мало.
Цикаде долећу из комшилука
Раде Комазец, који поседује 10,5 хектара винограда, каже да је 2013. године засадио 4.000 чокота шардонеа, од чега је четвртину већ извадио због фитоплазме.
– Сваке године вадим по 200 до 500 чокота. Невоља је што се болест не манифестује одједном. Пратимо ситуацију у винограду и чим се појаве знаци обољевања, тај чокот обично заврши тако што се извади из земље. Ту нема лека. Спорадично се појави на рајнском ризлингу, палави, али шардоне углавном страда. Прскамо виноград против цикаде, међутим, поставља се питање ефикасности те мере, када у окружењу има викендица са по неколико заражних чокота, које власници неће да униште. Пре три године сам позвао инспекцију која је утврдила да у мом винограду има оболелих чокота, али и да их има и у комшилуку. Сви покушаји да приволим комшије да те заражене чокоте поваде нису уродили плодом – жали се Комазец који оправдано страхује за опстанак шардонеа на овим просторима.
