Грожђе је права ризница витамина и минерала. Као и у осталом воћу, и у њему има највише воде (око 80 одсто) и није много калорично (око 70кал). Садржи и угљене хидрате (око 16,7 одсто), и то оне „добре“, који „одмах иду у крв“ и дају енергију. Обилује и другим материјама, као што су нерастворљива влакна (целулоза, око 4,3 одсто), јабучна киселина, калијум, натријум, калцијум, фосфор, магнезијум и гвожђе, и микроелементи – цинк, бакар, манган, молибден, никл, рубидијум, (јача нервни систем), хром, бор, јод и флуор. Међу витаминима, најзначајнији је витамин Ц, а има и оних из групе Б, провитамина А, биотина и других.
Ово воће делује освежавајуће, нарочито на старије особе, али има и бројна лековита својства. Званична медицина му признаје лаксативна (због целулозе) и диуретична својства, али све више и заштитна за срце и крвне судове и против рака. У Бургундији га зову „млеко за старце“.
Чувени „француски парадокс“ – да Французи једу знатно више масне хране од, нпр. Американаца, а ипак знатно ређе оболевају од болести срца и уз то су и виткији – приписује се црном вину које пију уз све оброке. Материја која делује заштитно, један је од биљних пигмената из групе флавоноида – кверцетин. Има га у црном грожђу, а тако и у црном вину и грожђаном соку. Овај антиоксидант спречава оксидацију тзв. лошег холестерола (ЛДЛ) и слепљивање крвних плочица (тромбоцита) од којих се стварају угрушци, а има и антибактеријско и антивирусно дејство. Ресвератрол из љуске делује антитуморски, јер „хвата“ штетне молекуле – слободне радикале, који се образују у организму у процесу исхране.
Повољан однос калијума и натријума (првог врло мало, другог много) помаже снижавању крвног притиска, побољшава размену материја и соли у организму, а селен је један од најмоћнијих антиоксиданата. Својом природном радиоактивношћу, вино је блиско појединим лековитим минералним водама. Сматра се и да успорава старење ткива. Дневне количине овог напитка морају да се ограниче да би имало позитивно дејство на здравље – за жене највише три децилитра, а за мушкарце до пола литра.
Народна медицина познаје још неке користи од грожђа и вина као што су: чишћење и јачање крви, подмлађивање организма, против болова простате, кожних болести и опадања косе, за избацивање камена из жучи и боље згрушавање крви. Грожђе и сок од грожђа штите генетски материјал ћелија од мутација, спречавају развој артритиса, астме и остеопорозе (због тога се препоручују женама у менопаузи), као и оштећење сперматозоида, а бор утиче на повишење нивоа естрогена код жена.
Кувано црвено вино (с медом и шећером) добро је против грипа. Руси тврде да је хладан шампањац одлично средство против упорног повраћања, али и „помоћ“ срчаном мишићу, а Французи да је сува врста одлична против реуматизма. Руси сматрају и да се многе авитаминозе могу излечити сувим врстама, а камен у бубрегу – вермутом.
Вино препоручују и против стреса, алергија, маларије и колере – црвено против анемије, или када прети анафилактички шок или губитак крви, али и онима који приликом путовања мењају часовне или климатске зоне, да би поново успоставили равнотежу соли у организму.
Осим превенције од срчаних болести, сок од грожђа штити и ћелије ока од дегенерације и тиме спречава катаракту.
Шира (младо вино) се препоручује особама које пате од затвора, а суво грожђе зими против кашља. Семенке не би требало пљуцкати, јер уље које садрже има протеин који утиче на пораст „доброг“ (ХДЛ) холестерола.
Р.Д.Ј.
