Пољопривредни произвођачи из Бачког Градишта налазе се у незавидној ситуацији. Услед невремена, јаког олујног ветра праћеног градом, штете на приносима су огромне, а код воћара чак и немерљиве, јер ће се готово сигурно одразити и на наредну производну годину.
Међу онима који су лоше прошли је и Норберт Чех, који на три и по хектара узгаја крушке. Засад је подигао пре три године и на његовом плацу налази се 7.500 стабала младог засада сорте кармен и виљамовка, као и 800 стабала старог засада сорте пакамс.
Већи део воћњака покривен је противградном мрежом, која је плодове спасила од уништавања. Ипак, олујни ветар, за који се процењује да је дувао јачином од око 70 километара на час, праћен градом, начинио је велике штете у делу воћњака који није био покривен противградном мрежом.
“У току је берба кармен крушака, док ће виљамовка ће на реду бити за добрих месец дана. Штета коју смо претрпели је огромна. Виљамовку је лед потпуно упропастио. Она ће сада једино моћи да се искористи за ракију, ни за шта друго. Посматрано по тонама, по сорти смо изгубили између 7 и 10 тона. Вероватно ћемо имати штету за идућу годину, јер је град оштетио родне пупољке, који би требало догодине да донесу плодове. Тек за два-три месеца ћемо видети колика ће нам бити штета”, каже Норберт Чех.
Како се ова ситуација не би поновила, он планира да догодине и на преосталом делу парцеле подигне противградну мрежу.
Ратарима приноси мањи и до 70 одсто
Штету су претрпели и ратари у Бачком Градишту. Браћа Дејан и Александар Варга обрађују више од 200 хектара земље, на којој узгајају сунцокрет, кукуруз, соју и пшеницу. Све културе, осим пшенице, претрпеле су штету услед које ће приноси бити мањи од 10 до 50 одсто.
“Највише је погођен сунцокрет, јер је он најближи жетви. Град је ударао у главе и ломио штапове. Соја је такође претрпела највећу штету. Лишће јој је отрешено, мада полако почиње да се обнавља. У којем проценту ће то бити, вероватно никад нећемо знати. Можда би ситуација била још гора да није било тог града, кише и промене времена”, каже Дејан Варга.
Град је уништио листове и махуне соје, али су се на појединим парцелама оне задржале на стабљици. Висина штете, каже наш саговорник, између осталог, зависи и од момента сетве ове културе.
“Онај ко је соју раније посејао имаће већу штету, него онај ко је то учинио касније. На тој која је раније посејана било је махуна и оне су отрешене заједно са лишћем. Принос соје ће, у зависности од парцеле, бити мањи од 10 до чак 70 одсто. Кукуруз ће можда и најбоље проћи. Сваки клип је добио од три до пет удара и на тим местима је почео да се квари. Срећа је што је код нас лед био ситнији. Мислим да ће ту штета максимално ићи до 40 одсто”, каже Варга.
Браћа Варга у претходних десетак година у континуитету осигуравају своје усеве. Међутим, у последње две године због променљивих услова код осигуравајућих кућа, као и варирања производних цена, осигурали су само пшеницу на одређеним парцелама, каже наш саговорник.
“Осигурали смо само оне њиве за које знамо да уназад десетак година чесће добијају лед. Ово је први пут у последњих десетак година да нисмо осигурали све парцеле. На становишту сам да треба осигуравати. Није то неки издатак, који битно мења економску рачуницу, али људи последње две године гледају да уштеде сваки динар”, закључио је Дејан.
Зорана Љубојев
