КАД СЕ ЛОШИМ ГАЗДОВАЊЕМ УПРОПАСТИ ПОДЛОГА
Производња поврћа у заштићеном простору најчешће подразумева гајење биљака на земљишту на ком је подигнут пластеник или тунел. У таквим објектима, производња је интензивна, на истој леји се добију две, а некада и три бербе, и земљиште се изцрпљује. Нарушава се квалитет, структура и састав земљишта, његова pH вредност, климатски и биотички чиниоци. Ни квалитет воде за наводњавање није увек оптималан и он се, поготово за потребе породичне производње, не може мењати јер су улагања велика.
– Проблеми у вези с опадањем плодности (заслањеност, сабијање и забареност) земљишта, али и болести кореновог система, присуство нематода и прогресивно опадање приноса и квалитета поврћа, врло брзо ће натерати произвођаче да пређу на неки од система производње „без земље” – каже за „Добро јутро“ дипл. инж. Владица Гавриловић из ПСС службе у Неготину.
Сеоба тунела и замена подлоге се не исплате
Повртари могу сваких неколико година премештати, селити тунеле и површински слој (десетак цм) замењивати новом земљаном подлогом. Неадекватном обрадом земљиште ће се брзо опет сабити, неодговарајућа формулација ђубрива ће му изменити и смањити плодност, засланити га и забарити и опет ће бити потребан неки нови „лек“. Тек када ставе на папир све трошкове, постану свесни да је оваква производња скупља од оне, која је на први поглед „јако папрена“.
– Када преломе, баштовани треба прво да одлуче коју ће подлогу одабрати за своју башту под кровом. У различитим типовима заштићеног простора, осим на земљи, поврће се може производити на индустриски начин у припремљеним супстратима органског порекла и у систему „без земље”, а то су супстрати неорганског порекла – каже овај стручњак.
Гајење поврћа на супстратима, без обзира на порекло, смањује зависност производње од земљишних чинилаца и омогућава сетву и бербу и тамо где на земљишту, као природном супстрату, то није могуће. Сви који се баве овом производњом знају да поврће тражи плодна земљишта, добрих физичких, хемијских и биолошких својстава, одговарајућих водно-ваздушних особина. Уз правилно ђубрење прикладним формулацијама и правовремено заливање, успех не сме да изостане и могу без проблема да се на истом месту, у току једне године, правилном плодосменом гаје две-три врсте.
Ни најбоља земљишта нису идеална
Идеално земљиште за поврће, оно које пружа оптималне услове за раст кореновог система, требало би да има по 25 процената воде и ваздуха, 45 посто минералних и 5 одсто органских материја. На жалост, ни најбоља наша земљишта немају овакав однос па човек увек мора да мање или више „исправља природу“. Постојећем земљишту ваља додати неопходне компоненте органског и неорганског порекла какви су тресет, стајњак, песак, перлит и др. Оне се додају у одређеним размерама и мешају с површинским слојем. Тако се битно мењају основна својства природног земљишта, и добија се супстрат.
Foto: shutterstock
Не сме се заборавити да се у условима специфичне производње, без обзира што је у заштићеном простору, земљиште мења. Због употребе великих количина органских и минералних ђубрива, воде за наводњавање, средстава за заштиту биља, у супстратима се дешавају штетни процеси. Они се заслањују, забарују, у њима се накупљају штетни остаци препарата за заштиту биљака… Услед високих температура и оптималне влажности, убрзани хемијски процеси и већа билошка активност, имају за последицу минерализацију органске материје. И то се неповољно одражава на физичка својства производне подлоге, а самим тим и на смањење приноса те је неопходно да се таква подлога често обнавља.
У заштићеном простору, услед сталне обраде на истој дубини, често се обрадиви слој земљишта природно подели на ораничне и подораничне слојеве. Оно се сабија, у њему се смањује биолошка активност, ремети водни, ваздушни и топлотни режим, а све то доводи до опадања приноса.
Све ове чињенице су натерале повртаре да земљиште замене другом производном подлогом – супстратима.
Супстрати и како их направити
Супстрати, најчешће смеше више компоненти органског или неорганског порекла, са или без природне земље, морају као и природно земљиште, имати довољно приступачних хранива с нормалном концентрацијом земљишног раствора, добре водноваздушне особине, оптималну киселост. Не смеју да пружају уточиште паразитима и штеточинама и да садрже штетне материје, а уз све то треба да се користe дуже време и морају бити прилагођени врсти и начину гајења поврћа у заштићеном простору.
За производњу поврћа користи се више врста смеша – супстрата. Земљишне смеше се припремају од земље, органског и минералног ђубрива, тресета, песка или синтетичких материјала (вермикулит, перлит) у облику гранула, затим сламe и струготинe… Ове смеше користе се за производњу расада, за припрему хранљивих коцки, као и за гајење поврћа у тунелима и пластеницима. Органо-минералне смеше садрже 40 до 60 процената тресета, 20 до 30 одсто лаког песковитог земљишта и 20 до 30 посто згорелог стајњака или компоста. Добро је да се некој од основних органских материја дода зеоплант (25 до 30 посто), а то је зеолит оплемењен додавањем Н, П, К, калцијума и мангана.
У земљишним смешама основу чини чиста, незакоровљена, хумусна земља (тзв. баштенска земља) без остатака пестицида, а често су то лединска земљишта и бусењача које се добијају љуштењем природних или гајених травњака. Земља се љушти плугом у слоју око 8 цм и слаже на гомилу која се оплемењује стајњаком, кречним прахом и још неким компонентама.
Синтетички супстрати
Синтетички супстрати су смесе тресета или других органских материјала с вермикулитом, перлитом и каменом вуном, а могу бити и чисти синтетички супстрати: камена вуна позната као гродал, минерална вуна и др. У њима биљке усвајају хранива из хранљивих раствора којим се супстрати повремено влаже. Који ће се супстрат користити у одређеној производњи зависи од биљне врсте, времена производње и намене производа. Физичка и хемијска својства основног супстрата одређују његову улогу, правила мешања и удео у хранљивим смешама. У једноставним, тзв. пропорционалним мешавинама својства су одређена запреминским односом компоненти, односно њиховим особинама. При справљању смеше компоненте се само додају једна другој, и мешају, не сједињују. Не прави се компактна целина, али се води рачуна да се материјалу велике порозности додаје онај с финијом структуром и да је готов супстрат физички и хемијски активан, да задржава приступачну воду за биљке и омогућује анјонску и катјонску размену. Према физичко-хемијским својствима супстрата одређује се технологија гајења, посебно наводњавање и ђубрење. Најчешће се разликују супстрати за производњу расада (природни супстрати) и за гајење поврћа. Од супстрата за повртаре су најзанимљивији камена вуна, кокосова влакна, перлит и глинене куглице као додатак.
Пише: Светлана Мујановић
20 ЏЕПНИХ КЊИГА
Пред вама је свих 20 џепних књига из серијала „Мој воћњак“, „Мој повртњак“, „Мој виноград“ и „Моје цвеће“. Књиге у формату 16×12цм у пуном колору на 64 стране, лаке за коришћење и увек при руци.
Мој воћњак ће вас упознати како да кренете и почнете да формирате свој засад, припремите земљиште, одаберете воћну врсту.
Ту су и Јабука, Вишња, Трешња, Крушка, Боровница, Јагода, Малина, Леска, Шљива, Кајсија, Ружа, Парадајз, Паприка, Кромпир, Краставац, Грашак, Пасуљ, Лукови и Виноград.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
